петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Преко 200 хиљада људи напустило Хрватску у последњих 10 година
Хроника

Преко 200 хиљада људи напустило Хрватску у последњих 10 година

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. јул 2018.

 Хрватски завод за статистику објавио је демографске податке као што су укупан број становника, број рођених и умрлих, склопљених бракова и развода, као и одсељеног и досељеног становништва за 2017.

Ако се проматрају подаци процене становништва, видљив је тренд опадања броја становника Хрватске. У односу на 2008., када је према процени становништва крајем године тај број износио 4,3 милиона, у десет година, тачније до краја 2017., тај се број смањио за чак 204,3 хиљада становника. Статистички подаци показују да се на проширење породице одлучује све мање становника.

Проматрано од 1998., запажа се тренд све мањег броја живорођених, а први пут је њихов број пао испод 40 тисућа у 2003. Да се сваке године рађа све мање деце, потврђују и последњи расположиви подаци, они за 2017., кад је живорођено њих 36,6 тисућа. Ако проматрамо месец рођења, највише их је на свет дошло у јулу.

У претходној 2016. највећу стопу наталитета (живорођени на 1 000 становника) имала је Међимурска жупанија (10,8), док су најнижу имале Приморско-горанска и Личко-сењска жупанија (7,9).

Иако споменуте бројке упућују на промене у трендовима, можда то најсликовитије исказују подаци о просечној доби мајке при првом породу. На то могу утицати разни социоекономски чиниоци, као што је веће укључивање жена на тржиште рада, већи удео жена у високошколском образовању, али и све касније осамостаљивање младих, тј. напуштање родитељског дома. Док је у 1990. просечна доб мајке при првом породу износила 24,3 године, до 2017. се повећала за 4,6 година.

У проматраном двадесетогодишњем раздобљу највећи број умрлих забележен је у 2015., док је према последњим подацима у 2017. умрло 53 477 особа, што је за 3,8% више него у претходној години. Месец који броји највише умрлих је јануар, а било је то уједно први пут у последњих 20 година да је број умрлих у једноме месецу прешао број од 6 хиљада.

Највећу стопу морталитета у 2016. (умрли на 1 000 становника) имала је Личко-сењска жупанија (17,9), док је најмању забележио Град Загреб (10,6).

Оно што даје јасну слику о негативним демографским променама јесу подаци о природном прираштају, који потврђују да се последњих 20 година укупни број становника РХ смањује. Негативни природни прираштај већи од 10 хиљада први је пут забележен у 2002., а управо је у 2017. забележен најнегативнији природни прираштај у проматраном раздобљу.

Склапање брака спада у оне животне догађаје којима се придаје посебна пажња. У 2017. на тај се чин одлучило 20 310 парова, од чега је 51,6% било верских, а 48,4% грађанских. Најпопуларнији месец за заснивање брачне заједнице у 2017. био је септембар.

Иако се негативни тренд склапања бракова последњих година мења, све су старији они који се одлучују за брак. Слично као и код рођења првог детета, на одлуку о ступању у брак веројатно утичу бројне друштвене промене. Млади се све касније осамостаљују, што може бити повезано са стопом незапослености младих, али и већим обухватом младих високошколским образовањем. Такође, одређени део младих живи у ванбрачним заједницама.

Већ традиционално, мушкарци улазе у брак старији од жена. Тако је просечна доб младожења при склапању првог брака у 2017. износила 31,3, а младе 28,6 година, односно просечна старост младожења је у односу на 1990. порасла за 4,3, а младе за 5,3 године.

У 2017. разведено је укупно 6.265 бракова, што је мање за 11,0% у односу на годину пре. Први пут је разведено више од 5 хиљада бракова у 2008., док је само шест година после, дакле у 2014., први пут формално окончано више од 6 хиљада, а две године после више од 7 хиљада бракова. Просечно трајање разведеног брака било је 14,7 година.

Од проглашења независности до данас у Хрватској су се мењали и трендови у миграцијама.

Од 2011. бележи се пораст и броја досељеног и одсељеног становништва. Притом је важно нагласити да се истраживања о спољној миграцији становништва РХ спроводе на темељу података који се прикупљају у Министарству унутарњих послова. Од уласка РХ у ЕУ број досељених варира између 10,4 хиљаде у 2013. и 15,6 тисућа, колико је забележено у 2017.

Средином 2015. већина земаља ЕУ-а укинула је двогодишње раздобље ограничења за раднике из РХ, што се одражава и на податке о исељавању јер је у тој години одсељено готово 10 тисућа хиљада више. У 2016. бројка одсељених такође наставља раст, а у 2017. бележи се рекордан број одсељеног становништва РХ, њих 47,4 хиљаде.

Салдо миграције становништва РХ с иностранством негативан је у целом проматраном периоду од 2011. на овамо, те је у 2017. износио -31 799.

У наведеном раздобљу највише се становника РХ одселило у Немачку, а тако је остало и током 2017.

У 2016. највећу стопу емиграције (одсељени на 1 000 становника) имале су Пожешко-славонска (17,2) и Вуковарско-сријемска жупанија (16,7), а најмању Крапинско-загорска жупанија (4,9).

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер