петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Представници Владе Србије и турских компанија потписали меморандуме o сарадњи
Хроника

Представници Владе Србије и турских компанија потписали меморандуме o сарадњи

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 12. јул 2010.

Представници Владе Србије и турских компанија потписали су меморандуме о разумевању о изградњи три деонице на аутопуту Београд - Јужни Јадран.

Поред деоница на путу Београд - Пожега, потписан је и Оквирни споразум о реконструкцији државног пута М8, од Новог Пазара до Аљиновића.

Документе са турским компанијама, у име Владе Србије, потписала је министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, у присуству премијера Србије и Турске Мирка Цветковића и Реџепа Тајипа Ердогана.

Калановић је са министром иностраних послова Турске Ахметом Давутоглуом такође потписала и писмо о намерама између влада Србије и Турске.

Меморандуми о разумевању потписани су за изградњу деоница аутопута Београд - Јужни Јадран, од Чачка до Пожеге, од Београда до Љига и од Љига до Чачка.

Ти меморандуми представљају један од могућих начина реализације пројекта изградње аутопута Београд - Јужни Јадран, као једног од најзначајнијих пројеката у наредном периоду у области путне инфраструктуре у Србији, саопштило је Министарство за НИП:

Турској компанији "Колин Инсаат", која је већ исказала интересовање за укључивање у изградњу прве деонице аутопута, сада се прудружују и друге турске грађевинске фирме, па ће меморандуми о разумевању обезбедити основ за њихов озбиљан наступ пред финансијским институцијама, које ће обезбедити повољне зајмове.

Министарство за НИП је носилац тих пројеката, чији је циљ стварање општих услова за развој сарадње у области путне и друге инфраструктуре на локалном, регионалном и националном нивоу.

Споразуми предвиђају сарадњу Србије са турским компанијама кроз поступак заједничког обезбеђивања финансијских средстава и заједничког спровођења пројеката.

Изградњом магистралног пута М8 добиће се модерна саобраћајница која ће чинити везу са Коридором 11, бити део пројекта умрежавања Србије аутопутевима и омогућити економски, привредни и туристички развој тог дела земље.

За финансирање тог пројекта из буџета Србије биће издвојено 15 одсто, док се 85 одсто финансира из зајма који ће од "Ексим банке" обезбедити Влада Турске.

Споразум обезбеђује и учешће од најмање 45 одсто домаће грађевинске оперативе и утрошених материјала потребних за реализацију пројекта.

Реализација ових пројеката је конкретан резултат споразума између Владе Србије и Владе Турске о сарадњи у области инфраструктурних пројеката, који је потписан 26. октобра 2009. у Београду.

Слободна трговина са Турском од 1. септембра

Споразум о слободној трговини између Србије и Турске почеће да се примењује 1. септембра, објавило је данас Министарство финансија на свом сајту.

Преференцијалне стопе царине, које ће се примењивати у 2010. години при увозу робе пореклом из Турске, снижавају се по динамици предвиђеној у споразуму и већ су унете у посебну колону Уредбе о усклађивању номенклатуре царинске тарифе за 2010. годину.

Споразум је потписан у Истамбулу, 1. јуна 2009. године, а Скупштина Србије потврдила га је 11. децембра 2009, навело је Министарство.

Турска је потврдила споразум о слободној трговини са Србијом 7. маја ове године.

Извоз Србије у Турску за првих пет месеци 2010. године износио је 29,7 милиона долара, што је за 115 одсто више него у истом периоду прошле године, показали су подаци Привредне коморе Србије.

Увоз из Турске у Србију у том периоду такође је повећан - за 19,7 одсто и износио је 129,9 милиона долара.

Доминатни извозни производи на турско тржиште за првих пет месеци ове године били су гвожђе и челик (28,3 одсто), сирове материје, осим горива (25,5 одсто), сирови каучук (15,11 одсто), храна и живе животиње (9,9 одсто) и поврће и воће (7,1 одсто).

На увозној страни највише су били заступљени предиво, тканине и текстилни производи (18,9 одсто), производи од метала (7,5 одсто), машине и транспортни уређаји (21,7 одсто), друмска возила (6,5 одсто) и електричне машине, апарати и уређаји (5,1 одсто).

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер