Predstavljanje dvotomne knjige „Hronika razorene Troje“ Milana Brdara

U utorak 6. novembra u Maloj sali Kolarčeve zadužbine održano je predstavljanje dvotomne knjige „Hronika razorene Troje“ i engleskog izdanja „Unjust Honoris Causa“ prof. dr. Milana Brdara na kojem su o njima govorili direktor Centra slobodarskih delatnosti Đorđe Savić, prof. Slobodan Antonić, kao i sam autor.

U svojstvu izdavača publici se prvo obratio Đorđe Savić koji se u svom kratkom izlaganju zahvalio prisutnima što su došli kako bi čuli i druge glasove u vremenu kada sve nekadašnje vrednosti gube smisao. Predstavivši knjige, on je posebno izdvojio naslov „Unjust Honoris Causa“ (koju je prof. Brdar pisao zajedno sa Aleksandrom Jokićem), a koja se bavi izborom Majkla Volcera za počasnog doktora Beogradskog univerziteta.

- Naš Centar slobodnih delatnosti, kao mali i pametan izdavač, pokušava da povrati domaću eseističku misao na scenu, jer ona najčešće nema prilike da bude štampana i objavljana u našoj zemlji u ovim okolnostima. Ja sam zaista srećan što je prof. Milan Brdar odlučio da ove knjige objavi u okviru našeg Centra i to mi zaista čini veliku čast – rekao je Savić.

Slobodan Antonić je svoje izlaganje započeo davajući pažnje kontekstu u kojem se propagandno i političko delovanje u Srbiji odvija u medijima i javnosti.

- Brdar srpsko društvo posmatra kroz prizmu dešavanja nakon 1989. godine. Naime, nakon te godine, po Brdaru, dolazi do ponovne feudalizacije sveta, imate imperiju (SAD) i feudalne odnose sa svim zemljama koje su u vazalnom položaju. Autor ovu situaciju poredi sa periodom nakon što je Rim porazio Kartaginu, tako da su se SAD našle u sličnoj poziciji nakon pobede nad SSSR-om. Sam Brdar kaže u knjizi: „Imperija koja u svom pljačkaškom pohodu svetom više od pola veka raznosi nesreću, razaranje i propast“ – istakao je Antonić.

U nastavku izlaganja Antonić je poseban akcenat dao na izvrtanje vrednosti koje trenutno vladajući neoliberalni koncept daje u svim sferama života.

- Tu se dešava jedan proces koji je predstavljen u dva toka, opet citiram Brdara: „pri kojem se bezvredna stvar uzdiže do uzora vrednosti, i drugi, njemu komplementaran, kojim se sve što je bilo vredno srozava do tačke bezvrednog“. Po mom mišljenju ovo se vrlo rado primenjuje u Srbiji danas, ta inverzija, odnosno zamena vrednosti, kada od đubreta pravite ili predstavljate nešto kao istinsku vrednost, a istinske vrednosti proglašavate đubretom. Zato je taj imperijalizam totalitarni, on hoće sve da promeni, da napravi inverziju sistema vrednosti u svačijoj glavi – naglasio je Antonić pri tom pomenuvši Molitveni doručak u SAD kao primer iznuđene poslušnosti pri kojem predstavnici vazalnih teritorija dolaze u centar „carstva“ i mole se za Imperiju.

Kada je Balkan u pitanju, prof. Antonić je rekao da su mu bili posebno zanimljivi delovi knjige u kojima Brdar piše da „aveti“ Austro-Ugarske, Otomanskog carstva i Britanske imperije ponovo kruže Balkanom, a da kao i svake druge aveti one traže krv.

- Brdar govori i o vampirskom oživljavanju titoizma, s tim što on pod tim misli na oživljavanje jednog mišljenja koje je po definiciji anti-srpsko u smislu da smatra da su Srbi krivi zato što su hteli Veliku Srbiju pa ih zbog toga treba svesti na prostor koji je se nalazi južno od Save i Dunava i istočno od Drine. Taj titoizam dakle smatra da sve srpsko treba zapravo svesti na srbijansko, što je zapravo jedna pro-hrvatska koncepcija jugoslovenstva – primetio je Antonić.

Na kraju, Antonić je izdvojio delove knjige koji se odnose na loš odnos koji domaća inteligencija ima prema nacionalnim i državnim interesima svoje države i naroda.

- Kada je inteligancija u pitanju, na nedavnoj tribini kojoj sam prisustvovao su se javila dva različita mišljenja o tome kakva bi trebala da bude suština delovanja intelektualaca u jednoj sredini. Prvo mišljenje je bilo da je osnovni posao intelektualca samo da piše ozbiljne naučne knjige i da se ne meša u poslove koje se tiču javnosti i političkog delovanja Drugo mišljenje je bilo da u trenucima jako teških istorijskih izazova intelektualac treba da ostavi svoje knjige i da uđe u narod, u javnu borbu, da bi uopšte mogao da omogući da ima publiku (u tom narodu) koji će moći da čita i razume te ozbiljne naučne knjige, odnosno da tu intelektualnu tematiku pojmi na pravi način. Kada posmatramo delo prof. Brdara možemo reći da je on u nekom smislu pomirio ta dva stanovišta, jer je on u svom stvaralačkom opusu ima i ozbiljne naučne knjige, a i ovakve, javno angažovane. On dakle nije samo intelektualac koji se bavi samo naukom, već i neko ko je zagazio u borbu za opstanak jednog naroda i društva, i u tom smislu on zaslužuje svako poštovanje – zaključio je Antonić.

Milan Brdar je svoje izlaganje započeo jednom neprijatnom epizodom sa ovogodišnjeg Sajma knjiga, kada je na jednom štandu video knjigu sa naslovom „Istorija moderne umetnosti u Srbiji 19. i 20. veka“.

- Kada biste takav naslov preveli nekom Englezu ili Francuzu on bi pomislio da niste normalni. Napisati „Umetnost u Engleskoj“ a ne „Engleska umetnost“ se tamo smatra za apsurd. To imate samo u Srbiji i nigde više – primetio je on.

Brdar je potom dodatno upoznao publiku sa sadržajem knjiga, rekavši da su nastale slučajno kao zbirka intervjua sa Radio Beograda iz emisije „Atlantis“, koji su uglavnom bili komentari na dnevno-političke događaje u našoj sredini.

- U toj emisiji nije bilo nikakvih priprema i papira, samo pitanja i odgovora. Poznato je da većina kolega tog intelektualnog jata (kome i ja i kolega Antonić pripadamo, pa nam je često neprijatno zbog toga jer i mi pripadamo toj humanističkoj inteligenciji) postala politizovana, ali da se mi ne bismo brukali kao oni, mi se makar trudimo  da ostavimo tragove za sobom, kako bismo bar spasli dušu svoju, ostavljajući svedočanstvo o tome šta se zbiva i gde smo mi bili kada je „grmelo“. U dobru je lako dobar biti, a ovo je muka koju prati muk srpske inteligencije – istakao je Brdar.

U nastavku Brdar je rekao da je namera njegovog učešća u tim emisijama bila samo da se kaže istina, ali da se ispostavilo da je publika bila mnogo brojnija nego što se mislilo, što je i dovelo do zabrane te emisije od tzv. „demokratskih snaga“ koji, kako je rekao, nisu mogli dugo da izdrže kritiku svojih političkih praksi.

Kada su u pitanju zadnje dve decenije u Srbiji, Brdar je situaciju uporedio sa Trojanskim ratom.

- Imamo 10 godina opsade „Troje“ (to su devedesete godine) i Srbija je izdržala tu opsadu i taj rat koja je na kraju vođen humanitarnim bombama i osiromašenim uranijumom. Glavna greška srpske inteligencije i tadašnje opozicije (što nikada nisu shvatali pa im se posle srušilo kao plafon na glavu) je što nisu nikada nisu znali da razgraniče režim od države. Rušili su režim rušeći državu da bi se nakon pada režima zapanjili listi zahteva koje su morali da ispune. Posle 10 godina opsade, počele su pripreme za osvajanje „Troje“ iznutra, pripremljen je papirni „Trojanski konj“, preko raznih deklaracija o demokratiji i ljudskim pravima (sve je naravno "papirnato") i obećanjima, a s ciljem da za veresiju daju sve što imaju. U tome su uspeli, 5. oktobar je ustvari to: Srbi sa trojanskom svešću (a to znači naivno) su uvukli trojanskog konja u Beograd – naglasio je on, da bi potom istakao da je gotovo celokupna istočnoevropska inteligencija, sa izuzetkom Rusije, prihvatila ulogu sluge imperije i imenovanja za „dežurnog Odiseja“ koji treba da prihvati ulogu ratnika u njeno ime.

- Tako smo mi danas u statusu kolonije jer nemamo autonomnog pokreta ni u vlasti, niti imamo autonomnu inteligenciju. Zato smatram da je 5. oktobar veća nesreća od 27. marta, jer iako je dosta ljudi izginulo u Drugom svetskom ratu, on se kod nas vodio svega 4 godine, dok ova naša agonija nema izgleda da se završi u skorije vreme. A ljudi umiru i sad, od kancera izazvanih tim osiromašenim uranijumom, mada recimo Šiptari slave iako je Kosovo najviše zasuto time. Država je osvojena iznutra, u svakom Ministarstvu postoji kontrolor, neki stranac koji nadzira kako se i šta se radi i navodno savetuje, dok izveštaji iz „Vikiliksa“ govore o tome da su se predstavnici vlasti (pogotovo u zadnje 4 godine) prosto utrkivali u guranju u strane ambasade i međusobnim ogovaranjima i olajavanjima. To samo govori o najnižem stepenu podložništva i vazalnog odnosa – primetio je Brdar.

Pre no što je zaključio izlaganje, Brdar se posebno kritički osvrnuo na ponašanje ovdašnje inteligencije koja je suviše lako i brzo prihvatila sadašnji sistem izvrnutih vrednosti, pri čemu se ponaša kao neka vrsta visoke feudalne klase na koju ni stručna javnost nikako ne može da utiče, jer se odmah diskvalifikuje kao „glas ulice“.

- Posle pisanja ovih knjiga mislim da je vreme da malo ućutim. Ne znam šta Antonić misli, jer je on neprekidno na sceni i jedan od usamljenika koga neprekidno šibaju sa svih strana, ali mi pokazujemo osvedočenu nesposobnost da se udružimo, da dejstvujemo strateški, jer oni koji izvršavaju naloge spolja kao predstavnici neoliberalizma, antisrbizma, a koji su ostali bez šinjela titoizma, se toliko uspaniče kada bilo ko od nas pojedinačno istupi da nije teško pogoditi šta bi se desilo kada bi nas bilo pedeset sa zajedničkim istupom. Verovatno bi se posakrivali po mišjim rupama, jer među njima čoveka nema. Ovo je vreme kada se pokazuje čojstvo i junaštvo. Nije sve ni u znanju, jer očigledno neki ne znaju ni ono što nauče da upotrebe. Ono što ne može da se nauči ni u jednoj školi, što ti je dao Bog i sa čime ćeš otići sa ovog sveta, jeste dostojanstvo, samopoštovanje, karakter i insistiranje na autonomiji i slobodi mišljenja uz poštovanje svih. Stoga, ove moje knjige su zapravo parafraza na svedočanstva Arčibalda Rajsa o srpskoj inteligenciji (u koju se naravno razočarao), ali je i pored toga nastavio da živi u Srbiji zbog ljubavi prema narodu, jer narod treba štititi. Dužnost svake inteligencije jeste da bude nacionalno orijenitsana i utemeljena, da brani svoj narod i da ga na takav način zastupa u svetu – zaključio je Brdar.

(Marko Radovanović – NSPM)