Представљена Декларација о заједничком језику: “БиХ, Србија, Хрватска и Црна Гора говоре истим језиком”

Декларација о заједничком језику, која је изазвала буру у региону, посебно Хрватској, представљена је данас у Сарајеву, а у 18 сати је јавна дебата о овој теми на коју могући доћи сви заинтересовани грађани. Декларацију о заједничком језику која је резултат двогодишњег рада београдског Удружења Крокодил, Удруге Курс из Сплита, подгоричког Центра за грађанско образовање (ЦГО) и ПЕН центра БиХ из Сарајева, он-лајн је потписало око две хиљаде особа од како је синоћ објављена на интернету, речено је данас на званичном представљању тог документа у Сарајеву.

- То доказује да је то питање које нас гребе, јер је количина реакција на Декларацију огромна - рекао је на конференцији за новинаре писац из Србије Владимир Арсенијевић из удружења Крокодил.

Он је истакао да се у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори говори једним језиком који сви разумеју, а да је то опет језик који је "формализован као четири независна језика".

Арсенијевић је оценио да је расправа о овом питању била свеобухватна и да је на крају то питање сведено на констатацију "цар је го", односно на чињеницу да "сви знају о чему се ради, али да сви из различитих разлога, иза којих стоје политички мотивисани разлози, пристају на реалност која не одговара елементарној логици".

Према његовим речима, ова Декларација је намењена пре свега младима, како би се у будућности десиле позитивне промене у друштвима четири државе.

Иза иницијативе не стоји политика

Ивана Симић-Бодрожић, линвгисткиња и књижевница из Хрватске, казала је да иза ове иницијативе не стоји ниједна политичка институција нити било чија финансијска подршка, већ "убеђење и кредибилитет" људи који су иницирали доношење Декларације о заједничком језику.

Она је истакла да "ако се међусобно разумемо, онда то значи да се ради о једној лингивистичкој основици и да нико никоме не жели ускратити или забранити језик".

- Протеклих годину дана одржано је низ експертских конференција у Подгорици, Сплиту, Сарајеву и Београду, које су показале оно сто су лингвисти тврдили, а то је да се у земљама региона, Србији, БиХ, Хрватској и Црној Гори, говори једним језиком, рекла је професорка Рајка Глушица.

Глушица за регионалну Н1 тв каже да су експертске конференције биле веома успешне.

- Показало се оно што су лингвисти тврдили - ради се о једном заједничком језику. Циљ тих конференција није био декларација, већ се то десило спонтано на конференцији у Сарајеву када је то предложила група младих људи - рекла је Глушица.

Она је истакла да је 30 експерата из региона преузело креирање декларације и оно што ће данас представити је плод студиозног рада.

- Ми имамо један заједнички стандардни језик полицентричног типа. То су чињенице које је лингвистика као наука давно показала. Полицентрични језик је језик који је један, али стандардизује се у различитим државама и народима. Назив језика је други проблем. Различити језици сугеришу различитост. Један је језик иако га стандардизују и користе различити народи у различитим државама. Декларација не говори ништа о имену, већ је циљ подржати људе који својим очима виде да је то један језик јер се сви разумемо - објаснила је Глушица.

Декларација о заједничком језику је, према њеним речима, глас разума, глас борбе и отпора према политичким манипулацијама језиком.

- У лигвистици је све јасно. Да се лингивисти питају нико не би рекао да су то 4 различита језика. Језик је моћно средство за манипулацију, али политичке и националистичке елите су користиле језик за доказивање идентитета, а не за његову основну функцију. Језик је средство комуникације. Ако се ми добро споразумевамо, онда ми говоримо једним језиком - сматра професорка.

Упитана да ли ова Декларација о заједничком језику има потенцијал да се супротстави пракси раздвајања деце у школама, такозваним двема школама под једним кровом, Глушица каже:

- То је јако лоша пракса и наша жеља је била да јасно и гласно кажемо да се ради о једном језику и да не раздвајају ђецу, а да је разлог језик. Раздвајати децу је веома лоше. Прича о различитим језицима ће за последицу имати стварање малих националиста. Ако деци предајете у различитим учионицама, они када изађу ће сигурно бити мали националисти. То никоме не одговара, осим политици. Декларација је подршка свим људима, то је један став који ће охрабрити све људе који виде да је то један језик. Иза нас не стоје институције, осим здравог разума - рекла је она.

(Taнјуг)