Председништво САНУ: Катастрофалне последице од отварања рудника никла

БЕОГРАД – Рудник никла био би „еколошка бомба”, која би Златибор, Тару и Шарган претворила у пустиње без трага и знака живота, и која би Дрину, и све њене притоке, претворила у мртве реке.

Председништво Српске академије наука огласило се данас саопштењем у којем, позивајући се искључиво на научне аргументе, упозорава на катастрофалне последице одлука да се у земљи отварају рудници никла.

САНУ подсећа да је још пре седам година Србији претила опасност од отварања рудника никла у Мокрој Гори, Липовици и Врњачкој бањи, па је урађена научна анализа која је ту опасност отклонила, али се она ових дана поново појавила.

САНУ надлежнима препоручује да такве одлуке не доносе без консултације са научним институцијама, и позвала је све „да више мисле о очувању здраве природне средине него на неизвесни профит, који би је, извесно, за сва времена, претворио у беживотну пустињу”.

Како се подсећа, Министарство рударства и енергетике је 2004. године, одобрило енглеској фирми „Dinara Nickel” d.o.o. да на територији Мокре Горе врши геолошка истраживања никла и пратећих метала, гвожђа и кобалта, с намером да ту касније отвори и рудник. Кад је та одлука у јануару 2005. године објављена, изазвала је велико узнемирење јавности.

САНУ је тада поверила академику Драгомиру Виторовићу, некадашњем професору Хемијског факултета, да напави анализу о последицама отварања рудника никла, а придружили су се и академици Зоран Максимовић Видојко Јовић.

Анализа је убедљиво показала да таква одлука „доноси далеко већу штету него корист, јер већ геолошка истраживања у предвиђеном обиму, а да се не помиње њихово подизање на полуиндустријски или индустријски ниво, озбиљно угрожавају флору и узнемиравају фауну”.

Утврђено је и да такве активности „нарушавају изглед подручја и деградирају основне природне вредности и ресурсе”, као и да „експлоатација сличних, сиромашних руда, претвара зелене површине у Месечеве пејзаже”.

Технички поступак при коме се никл испира сумпорном киселином прљав је и изузетно опасан, као и сам транспорт те киселине кроз Србију. Упозорено је и на тенденцију у већини развијених земаља „да се прљаве технологије пребацују недовољно развијеним земљама”.

У анализи се истиче да, на основу досадашњих ипситивања лежишта руда гвожђа, никла и кобалта на подручју Мокра Гора, у погледу положаја, дебљине слојева и концентрације метала нису перспективна. „Морала би се одлагати огромна количина покривке, да би се дошло до танких слојева сиромашне руде, а неко евентуално обогаћивање руде би било погубно за читав крај и његову околину. Ваздухом, водом, саобраћајем, надалеко би се разносили разноврсни опасни загађивачи животне средине.„

Закључено је да би такав рудник био „еколошка бомба”, која би Златибор, Тару и Шарган претворила у пустиње без трага и знака живота, и која би Дрину, и све њене притоке, претворила у мртве реке.

САНУ је упозорио и на чињеницу „да се у земљама трећег света, под плаштом експлоатације руде, копају јаме за одлагање јаловине, у које се касније одлаже нуклеарни отпад”.

Председништво САНУ је анализу прихватило и надлежном Министарству проследило, као свој званичан документ и став, на основу којег ј е повучена дозвола за истаживања на том подручју.

САНУ се затим ангажовала и на одбрани шумадијског села Липовца, али се британска компанија тада намерила на село Вардиште у БиХ, које се налази уз саму Мокру Гору.

САНУ је тада, заједно са Одбором за обнову Шарганске осмице, у Јатарама организовала скуп, на коме су учествовали и представници Вишеграда, којима су предочене урађене анализе. Захваљујући томе, то предузеће је морало да одустане и од истраживања у Вардишту, наводи се у саопштењу, које потписао председник САНУ Никола Хајдин.

(Политика)