Франк-Валтер Штајнмајер: Масовно убиство Јермена не бих назвао геноцидом; Председник Бундестага - Турски масакр над Јерменима је био геноцид; Јоаким Гаук - Немачка сноси делимичну кривицу

Шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, рекао је данас да масовно убиство Јермена које је почело пре 100 година не би назвао геноцидом, дан пошто је тај термин употребио немачки председник.

Штајнмајер је рекао и да усвајање термина геноцид за убиство 1,5 милиона Јермена за време Отоманског царства, могу да искористе они који покушавају да минимализују холокауст.

"Мука ми је више од дебата у којима се од мене очекује да играм како ми свирају, иако сви знају - и они који постављају питања и они који одговарају - да комплексна сећања ретко могу бити сведена на етикету", истакао је Штајнмајер за "Шпигл".

Председник Бундестага Норберт Ламерт назвао је данас на седници Бундестага геноцидом турски покољ над Јеремена, пошто су и посланички клубови донели одлуку да се страдање тог народа из 1915. године назове геноцидом.

Председник Бундестага: Турски масакр над Јерменима је био геноцид

"То што се догодило у центру Отоманског царства био је геноцид који није био последњи у 20. веку", рекао је Ламерт пред посланицима.

Посланички клубови партија у Бундестагу донели су одлуку да страдање Јермена "од турске руке" и званично назове геноцидом.

"Судбина Јермена стоји као пример за историју масовног уништења, етничког чишћења, протеривања и геноцида којом је 20. век на ужасан начин обележен", каже се у резолуцији Бундестага.

Шеф државе Јоахим Гаук поручио је јуче да Немачка осуђује масакр извршен пре 100 година над Јерменима у време пропадања Отоманског царства и сматра га геноцидом, а Немачка, такође, додао је, сноси делимичну кривицу за тај погром.

То је први пут да су немачки званичници употребили реч геноцид описујуци турско убијање Јермена, а Гаукова изјава на верској церемонији у берлинској катедрали, којом је обележена стогодишњица убиства Јермена, представља необично снажно признање улоге тадашњег Немацког царства у том догађју.

"Ми Немци у овом случају морамо да се суочимо са прошлошћу и нашом делимичном одговорношћу, а могуће и делимичном кривицом за геноцид над Јерменима", рекао је Гаук.

Према његовим речима бројни мушкарци и жене, деца и старци, били су редом слати на смртоносне маршеве, протерани без икакве заштите или хране у степу и пустињу, били су живи спаљивани, пребијани и убијани.

"Тај планирани и срачунати криминални чин био је усмерен против Јермена само зато што су били Јермени", рекао је Гаук.

Он је додао да је Немачко царство, тадашњи савезник Османлија, слало своје војнике који су учествовали у "планирању и, делимично, извршавању тих депортација".

Немачке дипломате, које су властима у Берлину дојављивале о свом сведочењу о злочинима над Јерменима, су игнорисане због страха да би тако могли да се угрозе односи са Истанбулом, истакао је садашњи немачки председник.

Он је додао да су нацисти чак забранили један аустријски роман о масакру над Јерменима, али је књига ипак стигла до читалаца у јеврејским гетима током тридесетих година прошлог века, "попут весника оног што ће се тек догодити Јеврејима".

Гаук је навео и да је немогуће побећи од кривице "негирањем, потискивањем или тривијализацијом историје".

Званични Јереван наводи да је 1,5 милиона Јермена убијено измеђ 1915. и 1917. године, док се распадало Отоманско царство, и већ дуго траже да међународна заједница призна да се ради о геноциду.

Модерна Турска, земља наследница Отоманског царства, одбацује те наводе и тврди да је између 300.000 и 500.000 Јермена и исто толико Турака погинуло у немирима, кад су се Јермени дигли на устанак против отоманских владара и стали на страну руских трупа.

(Танјуг)