среда, 21. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Председнички избори у Казахстану: Према излазним анкетама Касим Жомарт Токајев освојио 70,13 одсто гласова; Приведено 500 демонстраната, три полицајца су повређена
Хроника

Председнички избори у Казахстану: Према излазним анкетама Касим Жомарт Токајев освојио 70,13 одсто гласова; Приведено 500 демонстраната, три полицајца су повређена

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 09. јун 2019.

Касим Жомарт Токајев, који је привремено преузео власт након оставке Нурсултана Назарбајева у марту, освојио је 70,13 посто гласова на председничким изборима у Казахстану, показала је излазна анкета коју су објавили државни медији.

Председничке изборе, прве након 30 година владавине досадашњег председника Назарбајева, обележили су највећи протести становника те бивше совјетске државе у последње три године и хапшење око 500 демонстраната.

Токајев (66), једини озбиљни кандидат на изборима, био је сигуран у своју победу упркос томе што је у трци било још шест кандидата, а и аналитичари су му предвиђали лагану победу.

Преосталих шест кандидата били су непознати већини Казахстанаца пре покретања својих кратких предизборних кампања прошлог месеца. Други по броју гласова по излазној анкети је Амиржан Косанов с 15,39 посто.

Изборна комисија је објавила да је одзив на изборима био 77 посто.

Прелиминарни резултати избора очекују се у понедељак.

Токајев ужива подршку аутократе Нурсултана Назарбајева, који је на опште изненађење у марту поднео оставку након 30 година на власти. Први пут је Назарбајев био изабран 1991. а затим поново четири пута с више од 80 посто гласова, а 2015. је, услед тешкоћа у привредни, добио чак 98 посто гласова уз излазност од 95 посто. Иако је 78-годишњи Назарбајев поднео оставку на место председника, он ће задржати широка овлашћења као вођа нације, а остаје и челник казахстанског Већа безбедности и владајуће странке Нур Отан.

У казахстанском парламенту нема опозиционих странака, а западни посматрачи никада нису признали изборе у тој земљи као слободне и поштене.

Завршено гласање на председничким изборима у Казахстану

У Казахстану је завршено гласање на ванредним председничким изборима. Грађани ове земље гласали су на више од 9.900 бирачких места.

Још 64 бирачка места отворена су у иностранству, у 51 земљи, укључујући и пет градова Русије – у Москви, Санкт Петербургу, Казању, Астрахану и Омску.

Према подацима од 18 часова (14 по средњоевропском времену), излазност је била 72,9 одсто. Како је саопштио први заменик министра унутрашњих послова Казахстана Марат Кожајев, „ситуација на бирачким местима била је стабилна, није забележено никакво озбиљно кршење јавног реда“.

Ово су шести председнички избори у Казахстану. Нурсултан Назарбајев, који је на челу земље био скоро 30 година, поднео је оставку на место председника 20. марта. Његову функцију привремено је преузео Касим-Жомарт Токајев, који је пре тога био председник горњег дома парламента. Три недеље након преузимања дужности, Токајев је сазвао ванредне изборе.

У трци за место председника било је седам кандидата, укључујући и Токајева, кога је предложила партија Нур Отан, на челу са Назарбајевом. Председник се бира на пет година. Не постоји изборни праг и избори ће бити проглашени важећим у сваком случају. Да би победио, кандидат мора да прикупи више од 50 одсто гласова. Ако ниједан кандидат не добије више од 50 одсто гласова, биће одржан и други круг.

Приведено 500 демонстраната, три полицајца повређена на дан избора у Казахстану

Око 500 демонстраната је ухапшено и три полицајца су рањена у Казахстану, где су одржани први председнички избори без историјског аутократе Нурсултана Назарбајева. Опозиција је изборе означила као лажну вежбу демократије.

Полицајци, од којих су неки били у опреми за разбијање демонстрација, растурили су протесте у два највећа града, Нурсултану и Алматију.

Заменик министра полиције Марат Козхајев потврдио је да су три полицајца рањена у сукобу са демонтрантима као и да је око 500 учесника демонстрација привредено. Међутим, још нема извештаја да ли ће против њих бити подигнуте оптужнице.

Готово 10 милиона гласача данас је позвано на биралишта. На гласање је изашло око 77 одсто, саопштила је национална изборна комисија, а прелиминарни резултати се очекују у понедељак рано ујутру.

Неколико протеста против власти организовано је током предизборне кампање, али су власти интензивирале кампању репресије против медија и противника власти. Највећи противник је бивши банкар у егзилу Мухтар Аблиазов који је позвао на протесте широм земље на дан гласања.

Демонстранти су позивали на бојкот избора који су, према њима, потез за озваничавање власти политичара лојалних доскорашњем дугодишњем председнику Нурсултану Назарбајеву, који је поднео оставку у марту.

Одсуство Назарбајева не значи да ће исход избора бити неизвестан, јер се очекује да ће његов именовани наследник, вршилац дужности председника Касим-Жомарт Токајев победити пошто је добио подршку владајуће странке и бившег председника. 

Токајев (66) ће се суочити са шест противника али ниједан од њих није познат широј јавности и не могу се сматрати правим противницима.

Први председнички избори без Назарбајева

Казахстанци данас бирају новог председника, први пут у историји те бивше совјетске републике у централној Азији без историјског аутократе Нурсултана Назарбајева, који је у марту изненада поднео оставку.

Готово 10 милиона гласача позвано је на биралишта.

Одсуство Назарбајева не значи да ће исход избора бити неизвестан, јер се очекује да ће његов именовани наследник, вршилац дужности председника Касим-Жомарт Токајев победити, јер је добио подршку владајуће странке и бившег председника.

Токајев (66) ће се суочити са шест противника, али ниједан од њих није познат широј јавности и не могу се сматрати правим противницима.

Назарбајев, који је први пут изабран 1991. године, добио је неколико избора са више од 80 одсто гласова. Међународни посматрачи никад нису те изборе сматрали слободним и праведним, а претпоставља да ће такви бити и данашњи.

Према анкетама, Токајев би могао да освоји око 73 одсто гласова.

Токајев је био два пута шеф дипломатије, једном премијер, као и генерални директор Канцеларије УН у Женеви од 2011. до 2013. године. Био је председник Сената када је Назарбајев саопштио да одлази са функције, због чега је у складу са Уставом постављен за вршиоца дужности председника до нових избора. 

Неколико протеста против власти организовано је током предизборне кампање, али су власти интензивирале кампању репресије против медија и противника власти. Највећи противник је бивши банкар у егзилу Мухтар Аблиазов, који је позвао на протесте широм земље на дан гласања.

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер