Хроника

Предраг Ејдус: Ми смо у суштини један слугерањско-поданички народ који уме да буде и доушнички; Већина народa и даље верује Вучићевим монолозима

Штампа
понедељак, 30. октобар 2017.

Живимо у неоробовласничком систему, имамо велику већину развлашћених људи који живе на граници егзистенције и врло танак слој људи који су на најневероватније и најсумњивије начине дошли до првобитне акумулације капитала, каже прослављени глумац Предраг Ејдус.

Разговарамо недавно у Загребу, тачније 24. октобра, на тераси Хрватског народног казалишта, након више него успешног извођења представе „Тако је ако вам се тако чини” Југословенског драмског позоришта. Гужва, жамор, одушевљење... Многи прилазе Ејдусу, честитају му, посебно импресионирани последњом сценом у којој је он на лустеру. Углавном не знају да је на сцену дошао готово из болнице. Тражимо неки кутак за разговор. „Ма, овде ћемо”, каже и седа на крај каменог степеника.

Готово сте из болничког кревета стигли на сцену ХНК и на лустер у завршници представе, додуше преко Врања, где сте синоћ играли другу представу...

- Био сам мало нешто депримиран здравствено, али није то ништа чему би човек дозволио да га омете. А пео сам се и раније. И падао сам и са четири метра висине, скакао и у море, ломио ногу... Свашта је бивало. Али представе мора бити. Шоу маст го он. Све за представу. Ја не налазим да је то с мојом болницом нарочито узбудљиво, ни са пентрањем на лустер - а то друго јесте баш добро сценско решење.

Није ли ваш лик глас разума у представи која се заправо бави питањем (не)постојања истине, манипулацијом, накнадном истином?

- Јесте, зато је и завршио на лустеру (смех). Шалу на страну, живимо у времену накнадне истине. То је нешто што је данас толико доминантно у целом свету. Глобална манипулација, а код нас поготово. Манипулација истином, доминација лажи, доминација лажних вредности, доминација разних завера и теорија завере. Где једноставно људи више не могу да ухвате шта је суштина, шта је истина, шта је лаж... и почињу да верују у лаж и да следе људе који лансирају лажи.

И?

- И све то тако иде све јаче и све дубље, а лажи су све бескрупулозније. Па и тај интернет, друштвене мреже... Уместо да буде велики простор слободе, постао је простор манипулације и хаоса. Данас сам читао врло студиозан текст о томе да психијатри предлажу младим људима да почну да се одвикавају од мобилних телефона као од невиђене заразе. Здравствено питање?! Јер шта имате на телефонима? То је постао изум који понајмање служи ономе чему је изворно намењен. Људи преко њега прате будалаштине које се изговарају на милион места и тако губе сопствени живот, губе комуникацију и бивају изманипулисани од, што би се жаргонски рекло, неурачунљивих људи којима озбиљно мањка не само памети него и добре воље. И у озбиљним медијима имате искривљене слике стварности.

А откуд све то?

- Матрица је једним делом потекла из САД. Па како је победио Трамп? Чак и поред тога што су Си-Ен-Ен и остали неописиво лагали и хвалили другу страну која уопште није била за хваљење. Дошло је до контраефекта. Огроман број људи је то прозрео и окренуо се овим другима који су се убрзо испоставили као још веће будалаштине које је лансирао сад већ председник САД. И сваким даном је све јасније да нити ће остваривати предизборна обећања нити уопште има намеру да се око тога труди. Нисам гуру, а нећу ни да га глумим. Лично, нећу се изненадити ако не догура до краја мандата. Видећемо. Искрено, ја сам навијао за њега јер сам био страшно љут на Клинтонове, иако ми је било јасно да је он кловн. Али ово постаје ужасно неодговорно и врло опасно.

Како ствари стоје код нас?

- Врло слично. Имамо председника за кога кад видиш шта је изговорио последњих година, обратиш здраворазумску пажњу на те монологе које имамо прилику да слушамо, и схватиш колико је ту нетачности, неиспуњених обећања, неистинитих ствари изговорено... А народ и даље верује.

Зашто верује?

- Имам своју тезу: ми смо у суштини један слугерањско-поданички народ који притом уме да буде и доушнички, без обзира на све слободарске традиције. Тачније, постоји тај врло јак и развијен слој у људима који у одређеним околностима врло лако исплива на површину. Нажалост, грађанска демократија никако да се васпостави. Средњи слој - који је основ стабилности сваког друштва - иначе је уништен у целом свету. Код нас поготово. Тако да имаш огроман број неоробова у неоробовласничком систему, дакле велику већину развлашћених људи који живе на граници егзистенције и врло танак слој људи који су на најневероватније и најсумњивије начине дошли до првобитне акумулације капитала. И то сада рађа велике опасности...

Многи указују на то да су управо то околности које рађају фашизам?

- Апсолутно се слажем. Међутим, проблем је то што је било каква субверзија, било индивидуална било колективна, немогућа јер је контрола огромна. И у свету. Огромна. Могу да те контролишу од мобилног телефона до фена и замрзивача. Нема шансе да се створи шира платформа. А о идеологији да не говорим. Што посебно важи за наше околности. А ја не верујем у спонтане преокрете, то је немогуће. Мора да буде на неки начин осмишљено, а за то су потребни памет, новац, организација... Све оно чега нема ни на видику.

Вратимо се вама и позоришту језиком бројки: имате шест представа за шест дана у три државе...

- Тако се десило. Тако је то код нас глумаца. Данима ништа, а онда се нагомилају у пар дана и представе и снимања... Ето, за шест дана имам шест представа које укључују ову коју сам играо у Загребу и ону коју играм у Црној Гори. Али није први пут, а вероватно ни последњи.

Овације у Загребу

Какви су утисци после извођења представе „Тако је ако вам се тако чини” на сцени ХНК?

- Увек је препуно на овој представи. Фантастично је примана. Морам рећи да сам веровао, очекивао да ћемо добро проћи у Загребу. Не само зато што мислим да је ово добра представа, а јесте, него и зато што је ово публика - а имао сам прилике овде да играм - која уме да препозна уметнички резултат. Ово је права позоришна публика у којој је било и пуно колега и света који се очигледно разумеју у позориште. Ја мислим да је ово вечерас био најдужи аплауз до сада. Што би рекли - стендинг овејшен. И то ми је драго. Јер знам да дуго нису играли Пирандела. Пирандела није лако играти, с овим комадом је раније било неуспелих покушаја. Требало је наћи кључ. Евидентно је да је Јагош Марковић успео.

(Блиц)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]