Predrag Ejdus: Mi smo u suštini jedan slugeranjsko-podanički narod koji ume da bude i doušnički; Većina naroda i dalje veruje Vučićevim monolozima

Živimo u neorobovlasničkom sistemu, imamo veliku većinu razvlašćenih ljudi koji žive na granici egzistencije i vrlo tanak sloj ljudi koji su na najneverovatnije i najsumnjivije načine došli do prvobitne akumulacije kapitala, kaže proslavljeni glumac Predrag Ejdus.

Razgovaramo nedavno u Zagrebu, tačnije 24. oktobra, na terasi Hrvatskog narodnog kazališta, nakon više nego uspešnog izvođenja predstave „Tako je ako vam se tako čini” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Gužva, žamor, oduševljenje... Mnogi prilaze Ejdusu, čestitaju mu, posebno impresionirani poslednjom scenom u kojoj je on na lusteru. Uglavnom ne znaju da je na scenu došao gotovo iz bolnice. Tražimo neki kutak za razgovor. „Ma, ovde ćemo”, kaže i seda na kraj kamenog stepenika.

Gotovo ste iz bolničkog kreveta stigli na scenu HNK i na luster u završnici predstave, doduše preko Vranja, gde ste sinoć igrali drugu predstavu...

- Bio sam malo nešto deprimiran zdravstveno, ali nije to ništa čemu bi čovek dozvolio da ga omete. A peo sam se i ranije. I padao sam i sa četiri metra visine, skakao i u more, lomio nogu... Svašta je bivalo. Ali predstave mora biti. Šou mast go on. Sve za predstavu. Ja ne nalazim da je to s mojom bolnicom naročito uzbudljivo, ni sa pentranjem na luster - a to drugo jeste baš dobro scensko rešenje.

Nije li vaš lik glas razuma u predstavi koja se zapravo bavi pitanjem (ne)postojanja istine, manipulacijom, naknadnom istinom?

- Jeste, zato je i završio na lusteru (smeh). Šalu na stranu, živimo u vremenu naknadne istine. To je nešto što je danas toliko dominantno u celom svetu. Globalna manipulacija, a kod nas pogotovo. Manipulacija istinom, dominacija laži, dominacija lažnih vrednosti, dominacija raznih zavera i teorija zavere. Gde jednostavno ljudi više ne mogu da uhvate šta je suština, šta je istina, šta je laž... i počinju da veruju u laž i da slede ljude koji lansiraju laži.

I?

- I sve to tako ide sve jače i sve dublje, a laži su sve beskrupuloznije. Pa i taj internet, društvene mreže... Umesto da bude veliki prostor slobode, postao je prostor manipulacije i haosa. Danas sam čitao vrlo studiozan tekst o tome da psihijatri predlažu mladim ljudima da počnu da se odvikavaju od mobilnih telefona kao od neviđene zaraze. Zdravstveno pitanje?! Jer šta imate na telefonima? To je postao izum koji ponajmanje služi onome čemu je izvorno namenjen. Ljudi preko njega prate budalaštine koje se izgovaraju na milion mesta i tako gube sopstveni život, gube komunikaciju i bivaju izmanipulisani od, što bi se žargonski reklo, neuračunljivih ljudi kojima ozbiljno manjka ne samo pameti nego i dobre volje. I u ozbiljnim medijima imate iskrivljene slike stvarnosti.

A otkud sve to?

- Matrica je jednim delom potekla iz SAD. Pa kako je pobedio Tramp? Čak i pored toga što su Si-En-En i ostali neopisivo lagali i hvalili drugu stranu koja uopšte nije bila za hvaljenje. Došlo je do kontraefekta. Ogroman broj ljudi je to prozreo i okrenuo se ovim drugima koji su se ubrzo ispostavili kao još veće budalaštine koje je lansirao sad već predsednik SAD. I svakim danom je sve jasnije da niti će ostvarivati predizborna obećanja niti uopšte ima nameru da se oko toga trudi. Nisam guru, a neću ni da ga glumim. Lično, neću se iznenaditi ako ne dogura do kraja mandata. Videćemo. Iskreno, ja sam navijao za njega jer sam bio strašno ljut na Klintonove, iako mi je bilo jasno da je on klovn. Ali ovo postaje užasno neodgovorno i vrlo opasno.

Kako stvari stoje kod nas?

- Vrlo slično. Imamo predsednika za koga kad vidiš šta je izgovorio poslednjih godina, obratiš zdravorazumsku pažnju na te monologe koje imamo priliku da slušamo, i shvatiš koliko je tu netačnosti, neispunjenih obećanja, neistinitih stvari izgovoreno... A narod i dalje veruje.

Zašto veruje?

- Imam svoju tezu: mi smo u suštini jedan slugeranjsko-podanički narod koji pritom ume da bude i doušnički, bez obzira na sve slobodarske tradicije. Tačnije, postoji taj vrlo jak i razvijen sloj u ljudima koji u određenim okolnostima vrlo lako ispliva na površinu. Nažalost, građanska demokratija nikako da se vaspostavi. Srednji sloj - koji je osnov stabilnosti svakog društva - inače je uništen u celom svetu. Kod nas pogotovo. Tako da imaš ogroman broj neorobova u neorobovlasničkom sistemu, dakle veliku većinu razvlašćenih ljudi koji žive na granici egzistencije i vrlo tanak sloj ljudi koji su na najneverovatnije i najsumnjivije načine došli do prvobitne akumulacije kapitala. I to sada rađa velike opasnosti...

Mnogi ukazuju na to da su upravo to okolnosti koje rađaju fašizam?

- Apsolutno se slažem. Međutim, problem je to što je bilo kakva subverzija, bilo individualna bilo kolektivna, nemoguća jer je kontrola ogromna. I u svetu. Ogromna. Mogu da te kontrolišu od mobilnog telefona do fena i zamrzivača. Nema šanse da se stvori šira platforma. A o ideologiji da ne govorim. Što posebno važi za naše okolnosti. A ja ne verujem u spontane preokrete, to je nemoguće. Mora da bude na neki način osmišljeno, a za to su potrebni pamet, novac, organizacija... Sve ono čega nema ni na vidiku.

Vratimo se vama i pozorištu jezikom brojki: imate šest predstava za šest dana u tri države...

- Tako se desilo. Tako je to kod nas glumaca. Danima ništa, a onda se nagomilaju u par dana i predstave i snimanja... Eto, za šest dana imam šest predstava koje uključuju ovu koju sam igrao u Zagrebu i onu koju igram u Crnoj Gori. Ali nije prvi put, a verovatno ni poslednji.

Ovacije u Zagrebu

Kakvi su utisci posle izvođenja predstave „Tako je ako vam se tako čini” na sceni HNK?

- Uvek je prepuno na ovoj predstavi. Fantastično je primana. Moram reći da sam verovao, očekivao da ćemo dobro proći u Zagrebu. Ne samo zato što mislim da je ovo dobra predstava, a jeste, nego i zato što je ovo publika - a imao sam prilike ovde da igram - koja ume da prepozna umetnički rezultat. Ovo je prava pozorišna publika u kojoj je bilo i puno kolega i sveta koji se očigledno razumeju u pozorište. Ja mislim da je ovo večeras bio najduži aplauz do sada. Što bi rekli - stending ovejšen. I to mi je drago. Jer znam da dugo nisu igrali Pirandela. Pirandela nije lako igrati, s ovim komadom je ranije bilo neuspelih pokušaja. Trebalo je naći ključ. Evidentno je da je Jagoš Marković uspeo.

(Blic)