Православни хришћани данас обележавају Велики петак

Православни хришћани данас обележавају Велики петак, у знак сећања на дан када је Исус Христос распет на крсту на Голготи.

Тог дана, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.

Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.

На Велики петак се пости. Обичај је да се на тај дан фарбају васкршња јаја, најчешће црвеном бојом, која симболизује Христову крв.

Прво обојено јаје зове се чуваркућа јер, како му име каже, чува кућу и укућане од болести и сваког зла. У неким крајевима Србије, деци трљају образе тим јајетом, да буду румена и здрава. "Прво, црвено јаје, чувало се поред иконе, до следећег Васкрса. Чувало је ово силно јаје наше куће и наше душе, док му на смену не дође ново, васкрсло... јер су наша вера и обичаји, у ствари, чувари наших огњишта".

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима. Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и целивају је. На Велики петак се строго пости (храна се спрема на води), пожељно је ништа не јести.

Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнији у недељи Страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења које православна црква ове године слави у недељу, 8. априла.

(Агенције)