Хроника

Избори за ЕП: Према пројекцијама, проевропске странке имаће 493 од 751 мандата; Групација Европских народних партија и Савез социјалиста и демократа остају два највећа блока, али са мање посланика него до сада; Успон зелених и крајње деснице

Штампа
недеља, 26. мај 2019.

Две највеће групације у Европском парламенту, Европска народна партија и Социјалдемократе, иако су изгубиле одређен број мандата и даље остају најбројније у ЕП, уз значајан раст Зелених и либералдемократа, показују најновији резултати европских избора. Према последњим подацима, гласало је 50,5 одсто бирача, што је највећа излазност у последње две деценије.

Пројекције, засноване на проценама резултата у 11 земаља ЕУ и гласачким намерама у преосталих 17 чланица, показују да ће проевропске партије имати 493 од 751 мандата у ЕП.

Према тим пројекцијама, мандати које су традиционалне странке изгубиле припашће Зеленима и крајње десним и популистичким странкама.

Конзервативна Европска народна партија (ЕПП) остаће највећа група у ЕП, али са 173 посланика уместо досадашњих 217.

Прогресивни савез социјалиста и демократа имаће у наредних пет година 147 посланика, 40 мање него до сада. Левичарска групација Зелени добила је 71 мандат, за разлику од 52 на изборима 2014. године.

Група у ЕП Европа нација и слободе, у којој су популистичке и крајње десне странке из земаља као што су Француска и Италија, требало би да има 57 места, 20 више него до сада.

Владајуће партије у Немачкој освојиле су знатно мање гласова на данашњим изборима за Европски парламент него пре пет година, док су Зелени добили дупло више, а крајња десница нешто више, показују резултати на основу излазне анкете.

Према излазној анкети телевизије АРД, конзервативна коалиција (Демохришћана и Хришћанско-социјална унија) немачке канцеларке Ангеле Меркел освојила је 28 одсто гласова, за разлику од 35,4 одсто на изборима 2014. године, док су социјалдемократе добиле 15, одсто, а 27,3 одсто претходни пут.

Према тим резултатима, Зелени су на другом месту са 22 одсто гласова, док је крајње десна Алтернатива за Немачку добила 10,5 одсто, више него на изборима за ЕП 2014. године, али мање него на последњим парламентарним изборима 2017. године.

Резултати на основу излазних анкета заснивају се на испитивању бирача за кога су гласали, непосредно по изласку с бирачког места. Дешава се да те процене не буду тачне.

На изборима за ЕП у Аустрији, конзервативна странка канцелара Себастијана Курца остварила је велику победу, док је крајње десна Слободарска партија Аустрије (ФПО) завршила далеко иза ње, на трећем месту, показује пројекција аустријског јавног сервиса.

Према пројекцији објављеној по затварању биралишта, Аустријска народна странка (ОВП) Себастијана Курца добила је 34,5 одсто гласова, социјалдемократе 23,5 одсто, ФПО 17,5 одсто, а Зелени 13,5 одсто.

Пројекција се заснива на 5.200 интервјуа спроведених од уторка до данас. 

Излазност на изборима за Европски парламент, који су ушли у последњи, четврти дан, када гласа већина земаља чланица Европске уније, делује да је у порасту у неким од највећих држава ЕУ.

За посланичка места данас се гласа у Хрватској, Немачкој, Француској, Аустрији, Пољској, Шведској, Финској, Данској, Бугарској, Румунији, Италији, Словенији, Грчкој, на Малти, у Белгији, Луксембургу, Шпанији, Португалу, Естонији, Литванији и у Мађарској.

Европски избори већ су одржани у четвртак у Холандији и Великој Британији, у петак су гласали Ирци и Чеси, а у суботу Чеси (други дан), Летонци, Малтежани и Словаци.

Резултати из сваке државе чланице биће објављени вечерас после затварања последњег бирачког места у Европи, при чему се биралишта последња затварају у Италији у 23 часа.

01:00 - ЕПП и социјалдемократе и даље најбројнији у Европском парламенту

Две највеће групације у Европском парламенту, Европска народна партија и Социјалдемократе, иако су изгубиле одређен број мандата и даље остају најбројније у ЕП, уз значајан раст Зелених и либералдемократа, показују најновији резултати европских избора. Према последњим подацима, гласало је 50,5 одсто бирача, што је највећа излазност у последње две деценије.

На крају изборне вечери пројекција расподеле места у новом сазиву Европског парламета заснована комбиновано на коначним резултатима, прелиминарним резултатима и неколико излазних анкета говори да је Европска народна партија добила 178 места, Социјалисти и Демократе 152, Алијанса либерала и демократе плус три националне партије 108, Зелени 67, Европски конзервативци и реформисти 61, Европа нација и слобода (Салвинијева алијанса) 55, Европа слободе и директне демократије (Покрет 5 звездица + партија за Брегзит) 53, Европска уједињена левица/Нордијска зелена левица 39, независни парламентарци седам и други 31.

00:35 - Прелиминарни резултати гласања у Словенији

У Словенији је евидентирана већина гласова, а према резултатима највише је дато Словеначкој демократској странци, односно 26.43 одсто, док су на другом месту Социјалдемократе са 18.64 одсто.

00:28 - Салвини се захвалио свима који су гласали за њега

У кратком видео снимку објављеном на Твитеру лидер Лиге Италије Матео Салвини се захвалио свима који су гласали.

00:22 - У Мађарској највише гласова за Орбана

Према прелиминарним резултатима, премијер Мађарске Виктор Орбан освојио је убедљиву већину бирача, односно 52,14 одсто гласова.

Његов резултат је више него три пута већи него Демократске коалиције која је на другом месту са 16,26 одсто гласова.

00:12 - Фараж оптимистичан

Лидер британске Брегзит партије вечерас је оптумистичан поводом крајњег резултата избора за Европски парламент.

 

- Изгледа добро. Не могу да претпоставим и не желим да предвиђам - рекао је Фараж поводом потенцијалног исхода гласања у Великој Британији, па додао да се нада да ће Радничка и Конзервативна партија, две главне странке те земље, да "имају ужасне резултате".

00:08 - Партија аустријског канцелара велики победник на изборима за ЕП у Аустрији

Народна партија Аустрије (ОВП) канцелара Себастијана Курца велики је победник избора за Европски парламент у Аустрији. Његова странка освојила је, према прелиминарним резултатима, у које нису урачунати гласови послати путем поште, 35,4 одсто гласова, што је за 8,37 одсто више него на прошлим изборима за ЕП.

Иначе ово је најубедљивија победа једне странке у Аустрији на изборима за Европски парламент. На другом месту, према резултатима које је саопштио министар унутрашњих послова Аустрије Екарт Рац, са скоро 12 одсто разлике, налази се СПО која је освојила 23,6 одсто гласова, што је 0,50 одсто мање него 2014. Трећа је Слободарска партија Аустрије (ФПО), доскорашњи коалициони партнер ОВП, која се, недељу дана пред гласање, суочила са афером око њеног лидера Хајнц Кристијана Штрахеа који је једној наводној нећаки руског милијардера обећао државне послове за финансијску подршку његовој странци, због чега је морао да се повуче из политике.

Слободарци су освојили 18,1 одсто гласова, што је, имајући у виду скандал око Штрахеа, мање за само 1,63 одсто у односу на претходне изборе за Европски парламент, али је претрпела значајни губитак у односу на прошле парламентарне изборе, када је освојила скоро девет одсто више гласова. Странка Зелених налази се на четвртој позицији са 13 одсто гласова, са губитком од 1,47 одсто. У Европски парламент улази из Аустрије још и Неос који је освојио 8,1 одсто гласова.

Иначе излазност је била за пет одсто већа него 2014. и изнад је 50,6 одсто. Према прогнозама које узимају у обзир око 686.000 издатих листића за гласање путем поште излазност би могла достићи скоро 60 одсто. Коначан резултат, према тој прогнози, не би био значајно промењен. Наиме, ОВП би, узимајући у обзир гласање путем поште, могла завршити ове изборе са 3,4 9 одсто гласова, СПО са 23,4, ФПО са 17,2, Зелени са 14, а Неос са 8,7 одсто.

Што се мандата у Европском парламенту тиче ОВП ће имати седам, што је за два више него до сада. СПО ће имати пет посланика, ФПО три, што је за једног мање него до сада, Зелени два, за једног мање, а Неос једног.

Уколико Велика Британије буде напустила ЕУ, Аустрија ће добити још једно посланичко место. То место би, на основу резултата гласања, припало Зеленима.

23:58 - Фабрици: Без револуције у Европском парламенту

Револуција у Европском парламенту се неће десити, изјавио је вечерас шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици, коментаришући прелиминарне резултате европских избора: "Порука је да ће европске странке које су обликовале Европу у претходних неколико деценија, укључујући и Европску народну партију, чија је придружена чланица СНС, Партија европских социјалиста, Алијанса либерала и демократа за Европу имати већину уколико се прелиминарни резултати потврде".

Он је навео да постоје јаке назнаке континуитета актуелне политике ЕУ и Европског парламента.Фабрици је оценио да су досадашњи резултати добри, констатујући да је то добро и за будућност како Европе, тако и Србије.

23:40 - "Бирачи желе прогресивну и зелену Европу"

Предстаници европских Зелених задовољини су првим резулатима избора за Европски парламент који указују на значајан скок подршке њиховој опцији. Зелени би, судећи према првим прелиминарним резулатима, требало да имају значајну улогу у новом сазиву Европског парламета.

Један од кандидата Зелених за место председника Европске комисије, холандски посланик Бас Еикхаут каже да очекује сјајне резултате за Зелене: "Мислим да је јасно да су бирачи желели промену и да су гласали за другачију Европу. Мислим да желе прогресивну зелену Европу, за то су гласали и ми ћемо се за то борити". Прва на листи кандидата Зелених Ска Келер оцењује да је боља излазност бирача знак праве демократије: "Одлично је што имамо већу излазност на изборима јер то је демократија, правити своје изборе за своју будућност и не дозволити да други одлучуји о вама".

23:27 - ДИП: ХДЗ и СДП освојили по четири мандата

Према резултатима које је објавило хрватска Државно изборно повереништво, ХДЗ осваја четири мандата, СДП четири, Хрватски суверенисти један, листа Мислава Колакушића један мандат, Живи зид један, Амстердамска коалиција један.

Ово су нови резултати избора према ДИП-у: ХДЗ 22,92 одсто (4) СДП 18,54 одсто (4) Суверенисти 8,41 одсто (1) Мислав Колакушић, 7,79 одсто (1) Живи зид 5,73 одсто(1) Амстердамска коалиција, 5,36 одсто (1).

На бирачким местима у хрватској дијаспори убедљиво највише гласова добио је ХДЗ, чак 55,83 одсто. Очекивано, највише преференцијалних гласова, 74,47 одсто, добила је Жељана Зовко, а носилац листе Карло Ресслер добио је 5,32 одсто гласова.

Суверенисти су добили 12,68 одсто. Бирачи из хрватске дијаспоре највише су гласова дали Ружи Томашић, 78,34 одсто. Жељко Сачић добио је 2,99 одсто, Ладислав Илчић 1,15 одсто, Хрвоје Зекановић 5,54 одсто и Томислав Сунић 1,59 одсто. Остали кандидати остали су испод један одсто. 

Неовисни за Хрватску добили су 8,04 одсто гласова. Жељко Гласновић добио је 32,69 одсто гласова бирача у хрватској дијаспори, Бруна Есих 31,10 одсто, а Златко Хасанбеговић 13,46 одсто гласова.

СДСС је добио 5,34 одсто гласова бирача у иностранству. Милорад Пуповац добио је 53,95 одсто гласова бирача у иностранству, а Дејан Јовић 18,90 одсто.

Досад је обрађено 89,92 посто бирачких места, јавља ДИП.

23:24 - Салвинијева партија на путу да освоји највише гласова

Непосредно након затварања бирачких места у Италији, објављени су резултати излазних анкета према којима крајње десничарска Лига Италије чији је лидер Матео Салвини на путу да освоји највише гласова, док се битка за друго место води између Покрета пет звездица и социјалиста.

Уколико се ти резултати покажу као тачни, Салвинијева партија би могла да постане највећа парија у Европском парламенту. Конкуренција јој је тренутно странка Најџела Фаража.

23:15 - Ципрас најавио ванредне изборе

Грчки премијер Алексис Ципрас највио је ванредне изборе у тој земљи након што је његова партија Сириза изгубила места на изборима за Европски парламент.

Према информацијама, он је предочио да "не може да игнорише резултате", а избори ће бити одржани најраније 30. јуна.

Сириза, која је на власти у Грчкој од 2015. године, на овим европским изборима освојила је 23,9 одсто гласова. То је за нешто више од девет одсто мање у односу на водећу опозициону грчку партију Нову демократију која је освојила 33,3 одсто гласова бирача.

23:10 - Затворена биралишта

Вечерас су затворена изборна места широм Европе, а званични резултати ће бити познати у наредним сатима.

22:58 -Социјалисти на путу да победе у Португалији

На основу резултата три излазне анкете, португалски социјалисти су на путу да понесу понеду и освоје осам од девет места.

Прати их конзервативна Социјалдемократска парија са пет до седам, а на трећем месту је странка Леви блок која би имала два до три места. Такође, зелена парија Људи, животиње, природа ће, на основу тренутних резултата, освојити своје прво место.

22:43 - "ЕПП нема више политичку моћ, тражимо нову коалицију"

Лидер групе Социјалиста и Демократа у Европском парламенту Удо Булман изјавио је вечерас да је Европска народна партија изгубила полтичку моћ на европским изборима: "Европска народна пратија нема резулате и политичку моћ да води ЕУ и Европску комисију. Орбанизација ЕПП није заустављена. ЕПП не може да тражи, као своје право, да буде у већини која ће да одлучује о томе ко ће бити нови председник Комисије".

Он каже да ће се социјалдемократе у новом Европском параламенту залагати за више социјалне правде. У том контексту, најавио је стварање нових коалиција у Европском парламенту које ће се залагати за реформе и побољшање услова живота и рада за "већину, а не само неке" у Европи: "Радићемо на формирају прогресивне социјалне алијансе која би подржала кандидата социјалдемократа Франса Тимерманса за председника Европске комисије".

Лидер групе С&Д у Европском парламету каже да су гласачи јасно показали да желе да ЕУ буде одлучнија у борби против климатских промена, али додаје да се резулатати у тој области не могу остварити без резултата у другим областима социјалне правде. Удо Булман је рекао да ће се европске социјладемокрете у новом сазиву Европског парламента борити на првом месту против сиромаштва које погађа децу, против неједнакости и избегавања плаћања пореза у ЕУ.

22:17 - "Очекујем да ЕПП остане највећа група у новом сазиву"

Потпредседница групе Европске народне партије у Европском парламенту Естер де Ланг каже да се очекује да ЕПП остане највећа група и у новом сазиву Парламента, а најавила је да ће ЕПП радити на јачању снага центра.

- ЕПП има шансу да буде највећа група у Европском парламенту. Уочавамо тенденцију фрагментације и смањења центра, а ЕПП као водећа странка центра жели да га ојача - поручила је Де Ланг.

Она је током изборне вечери у Бриселу изјавила да Европска народна партија има одговорност да у преговорима са другим групама ојача снаге европског центра и испоручи обећане резулате грађанима ЕУ: "Морамо да покажемо резултате у области стабилности и европских решења".

22:14 - Пуповац: За СДСС је гласало знатно више бирача него пре 5 година

Председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац изјавио је вечерас да је за ову странку на изборима за Европски парламент гласао знатно већи броја бирача у односу на изборе 2014. године: "Свакако имамо разлога да будемо задовољни", рекао је Пуповац, додајући да их је кампања учинила видљивим, те да имају добре основе за нови почетак странке.

Говорећи о успеху десних екстремних странака на изборима, Пуповац каже да је то резултат промена у политици и у друштву у Хрватској, где лева политика слаби, а десна јача. У штабу СДСС-а донесена је торта на којој је трактор са заставама Хрватске, ЕУ и Србије, са слоганима "Рођени једнаки" и "Еуропа је Европа". СДСС је први пут самостално изашао на изборе за Европски парламент у Хрватској. Кандидати СДСС-а су, осим гласова Срба из Хрватске, очекивали подршку грађана Србије и Републике Српске, који имају хрватска документа.

На четири бирачка места у дипломатско-конзуларним представништвима Хрватске у Србији данас су на изборима за Европски парламент гласала укупно 1.994 хрватска држављанина са бирачким правом. На два бирачка места у Београду гласало је 1.360 држављана Хрватске са бирачким правом, а на два гласачка места у Генералном конзулату Хрватске у Суботици 634 хрватска држављанина који имају пребивалиште у Војводини.

22:09 - "Нови биланс снага у Европском парламенту"

Лидер Алијансе либерала и демократа за Европу и некадашњи премијер Белгије Ги Ферхофстат изјавио је да је овим европским изборима завршена доминација социјалиста и конзервативаца у Европском парламенту: "Око 100 наших посланика и нова група коју ћемо основати у Европском парламету биће круцијални јер први пут од првих европских избора избора 1979. године класичне партије социјалисти и конзервативци више неће имати већину. То значи да неће бити солидне пороевропске већине без учешћа наше нове централистичке групе".

Он је најавио да ће се Алијанса либерала и демократа за Европу у новом сазиву Европског парламета проширити на представнике француске листе "Ренесанса" коју предводи Макронова "Република у покрету", али и друге слично реформске партије које слично мисле: "Очекујемо да освојимо нових 30 до 40 места на овим изборима и оформимо групу од око 100 посланика". Ферхофстат је оценио да ће у питању бити проевропска група која ће своју новодобијену снагу искористити у борби за амбициознију Европу: "Заједничка визија групе је борба против климатских промена, фер пореска политика, формирање унутрашњег трžишта, ЕУ решење за миграциону кризу. Укратко сигурнија, здравија и просперитетнија Европа". Осврћући се на податке о већој излазности на овим европским изборима он је оценио да је то знак да се "Европа вратила и да је полуларна" међу грађанима.

22:02 - Вебер: Донећу стабилност у ЕУ

Кандидат за председника Европске комисије Манфред Вебер обећао је вечерас да ће донети стабилност у Европску унију у наредних неколико година и оценио да ће про-европске снаге предводити наредни Европски парламент.

Вебер, кандидат Европске народне партије (ЕПП), изјавио је да су избори за ЕП ослабили политички центар: "Најнеопходније за снаге које верују у ову Европу, које желе добру будућност овој Европи, које имају амбиције за ову Европу, јесте да раде заједно", рекао је Вебер и додао да те снаге морају јасно да се ограде од других политичких група које се противе Европи "и на десној и на левој страни".

Према његовим речима, ЕПП ће бити најјача група у новом сазиву ЕП: "Ми обећавамо стабилност и гарантоваћемо стабилност у наредним годинама".

21:47 - Европска изборна ноћ и у Београду

Резултати избора за Европски парламент вечерас се прате и у Београду, а шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици поручује да су они веома важни и за Србију и да се нада да ће и Срби, у не тако далекој будућности, гласати на европским изборима.

Фабрици је на отварању Европске изборне ноћи, којој, између осталих, присуствују амбасадори земаља ЕУ, посланици, представници дипломатског кора, рекао да су избори за Србију важни због будућности политике проширења, те да представљају прославу европске демократије.

21:39 - Владајућа мађарска странка у великој предности

Владајућа мађарска странка Фидес освојила је 56 одсто гласова на изборима за Европски парламент, резултати су излазних анкета. Према овом истраживању, странка премијера Виктора Орбана предњачи испред социјалиста и левичарске Демократске коалиције, за које се очекује да ће освојити 10 одсто.

Националистички Јобик освојио је девет одсто, а странка Моментум седам одсто гласова. Одзив бирача до 16.30 био је 41,74 одсто, саопштила је Национална изборна комисија.

21:30 - Прва пројекција састава новог Европског парламента

Према првим пројекцијама у новом сазиву Европског парламета најјаче странке и даље биће Европска народна партија, Социјалдемократе и Алијанса либерала и демократа за Европу у коју би требало да уђу и посланици Макронове Републике у покрету.

Први резултати избора по земљама чланица ЕУ донели су и прву пројекцију могућег састава новог Европског парламента. Према до сада пристиглим прелиминарним резултатима из 11 земља чланица и предизборним најавама из 17 држава чланица, 751 место у Европском парламенту могло би да буде подељено на следећи начин:

Европска народна партија би имала 173 места, Социјалдемократе 147, Алијанса либерала и демократе плус Макронова Република у покрету 102, Зелени 71, Европски конзервативци и реформисти 58, Европа нација и слобода (Салвинијева алијанса) 57, Европа слободе и директне демократије (Покрет 5 звездица плус партија за Брегзит) 56, Европска уједињена левица/Нордијска зелена левица 42.

21:25 - Прогнозе за гласање у Италији

Према информацијама, велики добитак се очекује за крајње десничарску лигу Матеа Салвинија у Италији.

У Немачкој, први резултати показују да десничарска Алтернатива за Немачку у тој земљи заузима четврто место са 10 освојених мандата у ЕП, чиме је победила Сеоцијалдемократску партију. Према пројекцијама, место у ЕП је освојио и бивши каталонски лидер Карлес Пуџдемон који је кампању водио из Брисела, као и његов бивши заменик Ориол Жункерас.

21:14 - "Резултати неће утицати на промену Макронове политике"

Француски председник Емануел Макрон неће мењати своју политику, упркос томе што је његова партија освојила друго место на изборима за Европски парламент после десничара Марин Ле Пен, рекао је званичник у кабинету председника.

Он каже да су ови резултати разочаравајући, али да то неће резултирати променама у реформама за које се Влада залаже.

- Ови резултати су донекле разочаравајући, али председник неће мењати своју политику - рекао је неименовани званичник.

Он је рекао да је циљ власти да Французи осете промене: "Ми већ осетимо и видимо позитивне помаке у смислу борбе против незапослености и куповне моћи".

20:52 - Француска: У предности странка Марин Ле Пен, добила више гласова од Макрона

Француска десничарска странка Национални скуп Марин Ле Пен освојила је већину посланичких места на изборима за Европски парламент у Француској, резултати су анкета на биралиштима.

Резултати истраживања агенције ИФОР показују да је ова странка освојила 24 одсто гласова, док је партија председника Емануела Макрона освојили 22,5 одсто. Према истраживању агенције Елабе, странка Марин Ле Пен имаће 24, а Макронова партија Република у покрету 23 места у Европском парламенту.

20:42 - Излазне анкете гласања у Хрватској, пет мандата у ЕП за ХДЗ

Према најновијим резултатима излазних анкета, владајући ХДЗ је на изборима за Европски парламент у Хрватској освојио пет мандата, а опозициони СДП три.

По затварању биралишта у 19 сати објављени су резултати излазних анкета.

Нешто након 20 сати објављени су резултати других излазних анкета.

ХДЗ осваја 23,04 одсто гласова, односно пет мандата у Европском парламенту.

СДП добија 17,9 одсто гласова, што чини три мандата.

Листа Мислава Колакушића осваја један мандат у Парламенту, с 8,09 одсто гласова.

Хрватски суверенисти према другим излазним анкетама освајају 6,61 одсто гласова, односно један мандат.

Живи зид такође осваја један мандат у Европском парламенту, с добивених 6,59 одсто гласова.

У Парламент ће с једним мандатом и Амстердамска коалиција, која осваја 5,47 одсто гласова.

Према првим излазним анкетама, које су објавиле националне телевизије ХДЗ је освојио 23,43 одсто гласова, односно четири мандата у Европском парламенту.

Други је СДП, који је освојио 18,38 одсто гласова, односно три мандата.

Листа Мислава Колакушића освојила је 8,2 одсто гласова, односно један мандат у Европском парламенту.

Хрватски суверенисти освојили су 6,43 одсто гласова, што је такође један мандат у Парламенту.

Један мандат према излазним анкетама освојио је и Живи зид, а добили су 6,25 одсто гласова.

 

Амстердамска коалиција добила је 5,59 одсто гласова, што значи један мандат у Европском парламенту, исто као и Неовисни за Хрватску, који су освојили 5,09 одсто гласова.

20:29 - Највећа излазност у последњих 20 година

На територији 27 држава чланца ЕУ, без Велике Британије, на европске изборе изашло је око 51 одсто бирача, чиме је постигнута највиша излазност бирача на изборе за ЕП у последњих 20 година, објављено је у Бриселу.

- У питању је први и значајан пораст броја бирача још од одржавања првих европских избора 1979. године - изјавио је портпарол Европског парламента Žауме Дук.

У зависности од излазности у Великој Британији, која ће бити објављена око 23 часа, процењује се да ће излазност за 28 земаља чланица бити између 49 и 52 процента.

20:20 - Прелиминарни резултати у Немачкој: Блок Ангеле Меркел у паду, али са највећом подршком

Први резултати излазних анкета са избора за ЕП у Немачкој, указују да је владајући блок немачке канцеларке Ангеле Меркел ЦДУ/ЦСУ, иако у значајном паду, освојио највећу подршку од 28 посто гласова.

У борби за места у Европском парламенту, Зелени су на великом добитку и други су по подршци, док је крајња десница у малом порасту, јављају немачки медији.

Иако је владајући блок немачке канцеларке Ангеле Меркел ЦДУ/ЦСУ освојио највећу подршку од 28 посто гласова, то представља значајан пад у односу на претходне европске изборе, када је унија десног центара освојила 35,4 одсто гласова.

Немачке социјалдемократе су ове године пале са 20,7 посто из 2014. годоне на 15,5 одсто.

Немачки Зелени су после ЦДУ/ЦСУ на другом месту са 22 одсто гласова, што је дупло више у односу на претходне европске изборе.

Крајања десница, Алтернатива за Немачку освојила је 10,5 процената гласова што је више од освојених гласова 2014. године, али мање у односу на резултате националних избора 2017. годоне.

20:13 - Излазне анкете у Грчкој

На изборима за Европски парламент у Грчкој, према излазним анкетама, највише гласова освојила је водећа опозициона странка десног центра Нова демократија, а владајућа левичарска Сириза премијера Алексиса Ципраса је другопласирана. АНА преноси податке локалних медија да се очекује да Нова демократија освоји између 32 и 36 одсто гласова, а Сириза између 25 и 29 одсто.

Изнад цензуса од три одсто су и социјалистички Покрет за промену (7-9 одсто), док се очекује да ултрадесничарска Златна зора и Комунистичка партија Грчке добију између пет и седам одсто гласова.

19:35 - ОВП канцелара Себастијана Курца је јасни победник данашњих избора за Европски парламент у Аустрији

Народна партија Аустрије (ОВП) канцелара Себастијана Курца највероватније је јасни победник данашњих избора за Европски парламент у Аустрији, показује прогноза тренда објављена по затварању гласачких места.

Изласност на изборима била је изнад 50 одсто. На основу испитивања гласача испред изборних места, ОВП би могла да освоји 34,5 одсто гласова. Социјалдемократска партија (СПО) успела је да освоји 23,5 одсто, а Слободарска партија (ФПО), која је погођена "Ибица афером", успела је да избори 17,5 одсто гласова.

У Европски парламент улазе још Зелених и Неос, са 13,5, односно осам одсто гласова. Листа "Јецт" није успела да пређе цензус. ОВП је, у односу на изборе 2014. успела значајно да поправи свој резултат, јер је тада освојила 26,98 пдсто гласова. То показује да је ОВП успела да профитира од политичких турбуленција у које је ушла аустријска држава због афере око ФПО.

СПО је на прошлим изборима за Европски парламент имала 24,09 одсто и сада је претрпале благ губитак гласова. ФПО, која је на изборима 2014. још имала 19,72 одсто гласова, није много пала, имајући у виду аферу услед које је лидер Хајнц Кристијан Сстрахе морао да поднесе оставку.

Институт за истраживање јавног мњења указују да коначан резултат у односу на прогнозу тренда може донети промене у вредности од  +/- 2,5 одсто. На основу ових резултата, ОВП би у Европском парламенту имала седам посланика, што је за два више него сада.

СПО остаје са пет посланичких места, а ФПО губи један мандат и пада на три, док и Зелени губе један мандат и имаће два посланика, а НЕОС остаје на једном посланику.

19:26 - Први резултати из Хрватске

У Хрватској су затворена биралишта на изборима за Европски парламент, на којима је, према излазним анкетама, владајући ХДЗ освојио четири мандата, а СДП три.

Према излазним анкетама у којима нема резултата из дијаспоре, по један мандат освојили су Независна листа Мислава Колакушића, Хрватски суверенисти, Живи зид, Амстердамска коалиција и Независни за Хрватску/Хрватска странка права.

На изборе за Европски парламент у Хрватској до 16.30 часова изашло је 21,31 одсто бирача, за око пет одсто више него на прошлим изборима одржаним пре пет година.

Биралишта су широм Хрватске затворена у 19х, након чега су националне телевизије објавиле прве излазне анкете.

Према излазним анкетама, ХДЗ осваја 4 мандата, СДП 3, Неовисна листа Мислава Колакушића један мандат, Хрватски суверенисти један, Живи зид један, Амстердамска коалиција један и Неовисни за Хрватску један мандат.

Излазност на изборима за Европски парламент до 16.30 х у Хрватској била је 21,31 посто, што је више него на прошлим европским изборима у овој земљи.

Подсећамо, излазност на изборима за Европски парламент 2014. године, до 16 сати, била је 16,45 посто.

Највише бирача гласало је у Граду Загребу, Карловачкој и Истарској жупанији, а најмање у Бродско-посавској.

17:14 - Излазност већа него 2014. године

АП наводи да широм "Старог континента" траје битка за утицај у будућем сазиву Европског парламента. Наводи се да је, према подацима добијеним до средине поподнева, излазност благо повећана у Шпанији, Француској и Немачкој.

У Шпанији је излазност стигла до 35 одсто у односу на 24 одсто колико је забележено у истом временском периоду на последњим европским изборима одржаним 2014. године. У овој земљи се такође одржавају и локални, а у појединим деловима Шпаније и регионални избори, укључујући и гласање за градоначелнике Мадрида и Барселоне, док су 2014. избори за Европски парламент били одвојени од других.

Федералне изборне власти Немачке објавиле су да је 29 одсто регистрованих бирача гласало до 14 часова, односно четири сата пре затварања биралишта, док је 2014. године излазност била на 26 одсто. У овај постотак нису укључени гласови упућени поштом. У Француској је до 17 часова излазност била 43,3 одсто, што је за девет одсто више него 2014. у исто време.

Излазност у Мађарској до 15 часова била је 30 процената у односу на 19,5 из 2014. године. Укупна излазност Мађара на европсим изборима 2014. године била је свега 34 процента. Посматрачи европских избора указују на чињеницу да европски гласачи све више користе опцију "гласања унапред" при чему тако пристигли гласови дижу проценат почетне излазности током самог дана гласања. Већа излазност гласача примећена је и у европским земљама које су гласала претходних дана, сем на Малти где је проценат изашлих од 74 одсто из 2014. године пао на 72 процента ове године.

Када је реч о првим резултатима избора на већ обављеним гласањима у Холандији и Малти, највише подршке добила је опција социјалиста, док Зелени воде у Ирској.

ДИП: У конзулату у Београду, до 16.30 гласало више од 1400 грађана Србије с хрватским држављанством на изборима за Европски парламент

У већини чланица ЕУ одржавају се избори за Европски парламент. Нешто мање од 27.000 грађана Србије, који имају држављанство Хрватске, могу данас да гласају на европским изборима у конзулатима Хрватске у Београду и Суботици. Чекало се у редовима испред конзулата у Београду. У Србији је до 16.30 гласало 1.468 хрватских држављана.

Бирачка места отворена су јутрос у седам часова, а после нешто слабијег одзива ујутру око десет часова почели су да се формирају редови испред конзулата у Београду. Они које је Н1 затекао у реду за гласање за чланове Европског парламента, кажу да се чекало око два сата.

Портпарол хрватског Државног изборног повереништва (ДИП) Славен Хојски изјавио је да су на бирачко место у хрватској амбасади бирачи дошли са четири аутобуса. "Дакле, одједном око 200 људи, па је разумљиво да је створена гужва", рекао је за Хину Хојски.

У Србији је до 16.30 гласало 1.468 хрватских држављана, саопштено је из ДИП-а.

Он је потврдио да је на биралиштима у хрватској дијаспори излазност добра, "боља него на изборима за Европски парламент пре пет година".

Преподне је на бирачким местима, која су у истој временској зони као и Хрватска, гласало око 4.400 бирача, пре пет година цео дан их је гласало око шест и по хиљада бирача, додао је. Највећи одазив је у БиХ, кажу из ДИП-а.

Могу да гласају сви грађани Србије који имају и хрватска документа

Право да бирају посланике у Европском парламенту имају сви грађани Србије који поседују документа те земље, или њено држављанство, без обзира да ли су регистровани или не.

Реч је углавном избеглим особама из Хрватске, од којих је већина дошла да подржи листу Милорада Пуповца, како би Срби добили свог представника у Европском парламенту.

"Даће неке резултате, али то се мери временом", чуло се у реду за гласање испред конзулата у Београду.

"Биће као и до сада", рекао је један од грађана који су чекали у реду да гласају. Упитан зашто онда гласа, одговорио је да ако се гласа постоји могућност, а ако се не гласа - не постоји могућност.

Према неким проценама, право гласа на овим европским изборима има преко 100 хиљада грађана Србије.

Осим оних који имају држављанство Хрватске, ту су и они који имају држављанство Мађарске, Бугарске, Руминије и Словачке.

Гласање за Европски парламент у Хрватској

У Хрватској је данас до 11.30 на изборе за хрватске посланике у Европском парламенту гласало око 339.000 бирача односно 9,93 одсто, што је скромно, али ипак више него на последњним изборима за европосланике пре пет година, објавила је Државна изборна комисија (ДИП).

Број изашлих до 11.30 у односу на евроизборе 2014. већи за 2,30 одсто, највише је изашло на гласање у Карловачкој жупанији и Граду Загребу, а најмање у Бродско-посавској и Задарској жупанији.

Избори протичу без проблема, а идућу излазност ДИП ће објавити у 17.00.

Премијер Андреј Пленковић из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) рекао је новинарима да је важно да на изборе изађе што већи број људи.

"Мислим да је јако важно да што већи број наших суграђана изађе на изборе", рекао је Пленковић пошто је гласао на бирачком месту у Загребу.

Он је оценио да су ови избори важни и за будућност ЕУ, али и Хрватске и изразио очекивање да ће одзив бити већи него пре пет година.

Биралишта у Хрватској су отворена до 19 часова, а прве резултате ДИП ће објавити после 23 часа, када буду затворена биралишта у Италији, где гласачи последњи гласају.

Ово су трећи избори за Европски парламент од уласка Хрватске у ЕУ 2013. Први су одржани уочи уласка земље у ЕУ и посланицима су омогућили једну годину мандата, док су редовни избори за 11 хрватских посланика одржани 2014. Највише их је тада било из владајуће ХДЗ.

На овим евроизборима грађани Хрватске бирају 12 посланика на петогодишњи мандат, с тим да ће дужност одмах преузети њих 11, док ће 12. сачекати излазак Велике Британије из ЕУ.

Право гласа има око 3,8 милиона бирача у Хрватској и у дијаспори, где се за изборе регистровало око 154.000 бирача, највише у суседној БиХ.

Бира се међу 33 листе, од којих је 31 страначка, а две независне, а на њима се налази укупно 396 кандидата.

Међу листама су и две са српским предзнаком – Самосталне демократске српске странке (СДСС) и Демократског савеза Срба (ДСС).

Аналитичари оцењују да су у избори за Европски парламент први прави тест за Владу премијера Пленковића будући да се крајем ове године одржавају редовни председнички избори, а идуће године парламентарни.

Према последњим истраживањима јавног мнења која је почетком седмице објавила Хрватска радиотелевизија (ХРТ), пет листа сигурно прелази изборни праг од пет одсто, а међу њима на врху листе је ХДЗ с око 24,5 одсто.

Друга је опозициона Социјалдемократска партија (СДП) са 16,4 одсто, док је трећи Живи зид са 7,4 одсто. Следи их Амстердамска коалиција с нешто мање од седам одсто гласова и Мост, који је тренутно на 6,7 одсто.

Поред Хрватске, данас се гласа у још 20 земаља чланици ЕУ.

На изборима за Европски парламент право гласа има и неколико десетина хиљада грађана Србије, односно они који, поред српског, имају и држављанство неке од земаља ЕУ, пре свега Мађарске, Хрватске, Румуније и Словачке.

Како су јавиле агенције, јутрос у 8.00, по локалном времену, отворена су биралишта у Француској и Немачкој, док је у Италији могло да се гласа од 7.00. У неким земљама биралишта су отворена од 6.00.

Данас је последњи дан избора који су почели у четвртак, гласањем у Великој Британији. У Ирској се гласало у петак, у Чешкој у петак и суботу, а у Летонији, Малти и Словачкој само у суботу.

На овим изборима око 400 милиона људи из ЕУ бира своје представнике у Европском парламенту за наредних пет година. 

Гласање за Европски парламент у Хрватској можете пратити на hr.n1info.com 

У 21 земљи чланици Европске уније (ЕУ), од укупно 28, данас се одржавају избори за Европски парламент.

Како су јавиле агенције, јутрос у 8.00, по локалном времену, отворена су биралишта у Француској и Немачкој, док је у Италији могло да се гласа од 7.00. У неким земљама биралишта су отворена од 6.00.

Данас је последњи дан избора који су почели у четвртак, гласањем у Великој Британији. У Ирској се гласало у петак, у Чешкој у петак и суботу, а у Летонији, Малти и Словачкој само у суботу.

 На овим изборима око 400 милиона људи из ЕУ бира своје представнике у Европском парламенту за наредних пет година.

Прелиминарни резултати знаће се вечерас.

Видети још: Ђорђе Вукадиновић: Избори за Европски парламент неће ништа битно променити, мислим да ће ЕУ остати да тапка негде између „Европе нација“ и „Сједињених европских држава“. A неће имати ни нарочитог утицаја на процес наших евро-интеграција

(Агенције)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]