Последње припреме пред сутрашњу инаугурацију: 17 римских царева изливених у бронзи, двоколице, макета „Београда на води“, суџук, штрудле

Под „будним оком“ Константина Великог, Хостилијана и још 15 римских императора изливених у бронзи, у Палати Србија на Новом Београду ужурбано се приводе крају последње припреме пред сутрашњу инаугурацију председника Републике.

Изложба 17 великих римских војсковођа рођених на тлу наше земље, једно је од блага српске културе и историје, које ће на свечаном пријему моћи да види више хиљада званица из целог света.

Ту поставку, коју, између осталог, чине реплика скулптуре Адама из Лепенског Вира, фотографије о Топличком устанку, долама и портрет Ђорђа Петровића Карађорђа и Милоша Обреновића, макета лабораторије Николе Тесле на Лонг Ајленду, први телевизор произведен у некадашњој Југославији, последњих двадесетак дана осмишљавало је и постављало нешто мање од 3.000 људи.

Резултат њиховог рада, одабира музике, осветљења, цветних аранжмана… биће видљив за нешто више од 24 сата, када прве делегације буду закорачиле у централни хол Палате Србија.

Данас, када су новинарске екипе имале прилику да их генерални секретар председника Републике Никола Селаковић проведе кроз шест тематски конципираних просторија, радници су још развлачили каблове за озвучење и осветљење, угоститељи слагали чаше, тонци испробавали звук, а запослени „Београд пута“, испред зграде, асфалтирали оштећени коловоз.

Како је истакао Селаковић, циљ је да гости свечане церемоније осете Србију свим чулима.

Западни фоаје, резервисан је за остатке култура које су живеле на територији Србије, бисте римских императора, двоколицу из тог периода, као и златне војничке шлемове, експонате Народног музеја.

Посетиоци ће, затим, имати прилику да посете и салоне назване по републикама некадашње СФРЈ, а у којима ће бити представљене лепоте, обичаји и храна свих делова Србије, од северне до јужне, од источне до западне.

Док слушају фрулаше у салону где ће бити представљена централна и западна Србија, или тамбураше у оном резервисаном за Војводину, званице ће моћи да пробају и мантије, суџук, сјенички сир, штрудле и кнедле, пиротску пеглану кобасицу, пиротски качкаваљ…

„Више од 100 српских винара се пријавило да поклони своја вина, од којих ће, због простора, само 57 моћи да прикаже своје производе“, рекао је Селаковић и додао да ће бити неколико пивара, дестилерија…

И док Селаковић објашњава да ће гости, који буду видели прстен кнеза Стројимира, моћи да схвате да је Србија још у деветом веку поседовала државну администрацију и тако комуницирала са другим државама, у централном холу свако има свој задатак — радници задужени за звук питају се да ли је потребно „да истоваре још два микрофона“ и „како каблом да приђу степеништу“.

С друге стране, за свечани додир задужене су Зорица и Рада које просторије украшавају цветним аранжманима а, како су објасниле репортеру Танјуга, око 700 до 800 љиљана, ружа, ириса и еустома биће распоређени у бојама српске заставе, у комбинацијама бело-плаво и бело-црвено.

Обилазак и упознавање са српском културном и историјском баштином гости председника Републике завршиће у салону Београд, где се, како је рекао Селаковић, спајају прошлост и будућност.

Наиме, испод фото зида, на којем је приказан Калемегдан, налази се грађански салон из 19. века, са експонатима из двора Обреновића, чаша од венецијанског стакла, камински сат…

С друге стране, испод фотографије пројекта Београда на води, налази се макета тог пројекта, као и неколико телевизора на којима ће се смењивати слике развојних пројеката српске престонице.

Причу о Србији, у фоајеу паралелном оном који приказује римске императоре, налази се део који су опремили Музеј науке и технике и Музеј Николе Тесле.

Радни модел Теслиног трансформатора са излазним напоном од два милиона волти, биће само један од експоната којим ће организатори свечаности покушати да прикажу Србију од А до Ш.

(Спутњик)