Posle četiri godine ignorisanja zakona, Vlada Srbije dostavila Skupštini završne račune za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu

Vlada Srbije usvojila je i dostavila Skupštini Srbije predloge zakona o završnom računu za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu, odnosno dokumente iz kojih bi trebalo da se vidi na koji su način Vlada i svako ministarstvo prethodnih godina trošili novac svih građana Srbije, objavljeno je na sajtovima Vlade i parlamenta Srbije. Ovu zakonsku obavezu Vlada je ignorisala od 2014, kada je poslednji put završni račun uputila Skupštini Srbije.

Skupština Srbije od 2002. odnosno već 16 godina nije usvojila završni račun budžeta, jedan od mehanizama kontrole trošenja novca građana. Međutim, do pre četiri godine su sve vlade taj dokument dostavljale poslanicima na uvid, nakon čega je postajao dostupan javnosti i građanima.

„Narodna skupština usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade“, piše u Ustavu Republike Srbije.

„Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja”, navodi se u Zakonu o budžetskom finansiranju.

„Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatra predlog zakona o završnom računu budžeta“, piše u Poslovniku Narodne skupštine.

Uprkos svim ovim zakonskim i ustavnim obavezama, sam parlament 16 godina nije usvojio zakon o završnom računu.

Zašto Vlada nije do sada ispunjavala svoju zakonsku obavezu, pitanje je koje je Insajder u više navrata postavljao Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, ali smo ostali uskraćeni za odgovor.

Poslednji put to pitanje postavili smo u martu ove godine ministru finansija Siniši Malom, koji je rekao da će završni računi biti dostavljen parlamentu nakon što Državna revizorska institucija izvrši reviziju tih računa. Istovremeno, ministar nije dao objašnjenje zašto se zakon krši.

„Tražio sam od DRI da urade reviziju tih završnih računa pre nego što budu upućeni u Skupštinu Srbije. Kada DRI završi svoj deo posla, i to ćemo da učinimo”, rekao je Mali.

Na konstataciju novinara Insajdera da je Vlada po zakonu obavezna da uradi svake godine, ministar nije dao objašnjenje.

„Odgovorio sam na to. Čim DRI uradi svoje deo posla, mi ćemo te izveštaje uputiti u Skupštinu Srbije”, ponovio je Mali.

Iako su pre dolaska na vlast predstavnici Srpske napredne stranke često kritikovali to što se ne usvaja zakon o završnom računu govoreći da je to ponižavanje parlamenta, ovu praksu po dolasku na vlast ipak nisu promenili, bar ne do sada.

Martinović novinaru Insajdera: Šta ste vi - BIA, OZNA, UDBA…?

Odgovarajući na pitanja novinara redakcije Insajder zbog čega ova praksa nije promenjena i zašto Skupština nije donela završni račun o budžetu, Martinović je rekao da je siguran da će završni račun za 2017. godinu biti donet, što se nije dogodilo.

“Ubeđen sam da će biti donet za 2017. godinu, a šta će biti sa prethodnim godinama, to zaista ne znam“, rekao je Martinović u junu prošle godine.

Na pitanje zašto nije kao šef poslaničke grupe SNS tražio da se na dnevni red stavi završni račun budžeta, on je rekao: “A šta ste Vi, BIA, OZNA, UDBA ... mislim ne razumem. Kakav je to ton i pitanje zašto niste? A ko ste vi da mi postavljate ova pitanja”.

Fiskalni savet: Dodatno umanjena transparentnost zbog trošenja novca iz budžetskih rezervi

Na činjenicu da je Zakon kršila i Skupština Srbije, kojoj je završni račun dostavljan do 2014, ali o njemu nije raspravljala, ali i Vlada koja ga nije dostavljala parlamentu, podsetio je krajem prošle godine i predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.

„Zakonska obaveza usvajanja zakona o završnom računu nije se poštovala od 2002. godine, ali je taj dokument bar bio dostavljan Skupštini Srbije sve do 2014. godine. Na taj način je taj dokument bio javan, odnosno dostupan javnosti. Od 2015. se prekinulo sa tom praksom i od tada ne znamo kako je svako Ministarstvo pojedinačno potrošilo novac", rekao je Petrović.

Osim toga, kako je dodao, javni uvid u dokument o izvršenju budžeta je još važniji imajući u vidu da se od 2016. godine fond za tekuće budžetske rezerve povećao čak četiri puta. Reč je o sredstvima koja Vlada može da raspoređuje mimo usvojenog budžeta.

„To će i u 2019. biti oko 50 milijardi dinara i taj novac će se iz tekućih budžetskih rezervi raspoređivati bez rebalansa budžeta. Od kada nema rebalansa, a novac se dodeljuje iz budžetskih rezervi, mi ne znamo koliko je ko stvarno potrošio. Time je dodatno umanjenja transparentnost trošenja budžetskih sredstava", upozorio je predsednik Fiskalnog saveta.

Osim polaganja računa o tome kako je koje ministarstvo trošilo novac svih građana u prethodnoj godini završni račun mogao bi da pruži informacije i o tome na koji način je Vlada raspolagala budžetskom rezervom jer je po zakonu uz završni račun obavezna da dostavi i izveštaj o korišćenju sredstava budžetske rezerve. Upravo budžetske rezerve predstavljaju još jedan vid korišćenja novca svih građana bez adekvatne kontrole, o čemu je Insajder u nekoliko navrata pisao.

Kako smo objavili, budžetske rezerve već godinama predstavljaju svojevrsan izvor sredstava koja se dele za različite namene lokalnim samoupravama uprkos činjenici da svi gradovi i opštine dobijaju sredstva koja su im opredeljena godišnjim budžetom.

Nikada građanima nije objašnjeno ni po kojim kriterijumima, niti za koje namene se ovaj novac iz centralnog budžeta stavlja na raspolaganje lokalnim samoupravama, što otvara prostor za brojne zloupotrebe.

Razlog je, kako već duže vreme upozorava Fiskalni savet, to što novac dobijen iz tekuće budžetske rezerve lokalne samouprave mogu da troše bez saglasnosti gradske skupštine i informisanja javnosti.

Tako je Fiskalni savet pronašao da su pojedine lokalne samouprave novac dobijen preko rezerve davale lokalnim sportskim klubovima ili su se čak plaćali sumnjivi tenderi izgradnje sportskih hala i bazena.

(Insajder)