Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Зашто нико није реаговао на Макронову изјаву да су Србија и Косово "две европске државе"?

Штампа
среда, 17. јул 2019.

Овога пута имам само једно (али вредно) питање и оно иде на највише адресе –  председнику републике, председнику владе и министарству спољних послова. Тиче се ове актуелне, јучерашње и данашње посете француског председника Емануела Макрона.

Да не буде неспоразума, увек је добро када први људи европских земаља посећују и састају се са лидерима Србије. И нико не може да има нешто против тога. Али приликом тих сусрета треба имати, то је барем моје мишљење, макар мрву елементарног националног достојанства и самопоштовања. Тим пре јер се сећамо како је јесенас прошла париска прослава поводом обележавања 100 година победе у Првом светском рату, и какав је тамо имала третман српска делегација, односно српски председник. Да не говоримо о застави „Косова“ у Нотр Даму и оном понижавајућем месту на које је био смештен председник Србије. Ко год он био и шта год о њему мислили, он је председник једне од земаља победница у том великом рату и није заслужио такав третман.

Увек је добро када први људи европских земаља посећују и састају се са лидерима Србије. И нико не може да има нешто против тога. Али приликом тих сусрета треба имати, то је барем моје мишљење, макар мрву елементарног националног достојанства и самопоштовања. Тим пре јер се сећамо како је јесенас прошла париска прослава поводом обележавања 100 година победе у Првом светском рату

У том контексту се дешава ова посета и уместо да је искористио прилику да се извини због тог, најблаже речено, инцидента у Паризу, председник Макрон је, заправо, направио  нови дипломатски гаф (и зато моје питање иде на поменуте адресе). Он је рекао, цитирам: „Србија и Косово су заиста европске државе и ми треба да помогнемо да се то преведе у реалност (односно чињенице)“. У том светлу је говорио и о потреби споразума између Срба и Албанаца, односно између Србије и Косова (јер тај еуфемизам „Београд и Приштина“, углавном се користи само у нашим медијима, а већина европских државника га, нажалост, не користи, већ говори о „Србији и Косову“ као равноправним земљама). У том контексту, Макрон је говорио и о немачко-француском примеру и, поред осталог, рекао да „понос ниједне нације није у конфликту са земљом са којом је сусед“. Дакле, поново инсуинирајући да је Косово сусед Србије.

Наравно да је познато да се не слажемо са већином европских земаља, на сву срећу, не са свима, али свакако са већином западних земаља по том питању. Али када је у питању тако висока посета на највишем нивоу онда је ипак било неопходно да се госту скрене пажња и стави до знања да Србија сматра да Косово није независна држава и да није сусед Србије. Посебно је то важно у светлу ствари које су се дешавале последњих месеци на релацији Београд-Париз. И у том смислу мислим да би била на месту једна дипломатска реакција Министарства спољних послова, рецимо, амбасадору Француске, и да не би нарушила укупан позитиван контекст посете.

Али забијање главе у песак, то је моје најдубље мишљење, и затварање очију пред тим стварима, таквим изјавама и таквим недипломатским гестовима какав је јуче начинио председник Макрон, не доприноси ни билатералним односима, ни угледу Србије у свету. Већ, напротив, мислимда је та врста аутоцензуре коју су применили наши медији и наш политички врх, заправо штетна и контрапродуктивна и да само омогућује да се овакви догађаји и овакве изјаве гомилају

 Међутим, оно што је најтужније у свему томе јесте то што српски медијиа ја овде пред собом имам осам дневних новина које излазе у Србији и све сам их прочитао пажљиво – ниједна новина није забележила ту изјаву Емануела Макрона. Тако ониграђани Србије који нису гледали уживо ТВ пренос просто и не знају за ту изјаву. А то је вероватно учињено у жељи да се не наруше добри односи и позитивна атмосфера у вези са посетом.

 Али забијање главе у песак, то је моје најдубље мишљење, и затварање очију пред тим стварима, таквим изјавама и таквим недипломатским гестовима какав је јуче начинио председник Макрон, не доприноси ни билатералним односима, ни угледу Србије у свету. Већ, напротив, мислимда је та врста аутоцензуре коју су применили наши медији и наш политички врх, заправо штетна и контрапродуктивна и да само омогућује да се овакви догађаји и овакве изјаве гомилају.

 Дакле, штета је што јеатмосфера нарушена тим инцидентом. А још више жалим што наше Министарство спољних послова, наша дипломатија и наш политички врх, барем за сада, нису смогли снаге да – учтиво, али одлучно реагују на то, као и на оно што се догодило јесенас у Паризу.

Хвала.

(НСПМ)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]