петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Породице српских жртава на Косову и Метохији: Тражимо правду за 3.000 убијених
Хроника

Породице српских жртава на Косову и Метохији: Тражимо правду за 3.000 убијених

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 23. јул 2011.

Породице српских жртава на Косову и Метохији апеловале су на државне органе Србије да од УН затраже да покрену механизме за процесирање и кажњавање одговорних за отмице, убиства и трговину органима њихових најмилијих.

Апел је упућен са округлог стола у Београду на коме је вођена дебата поводом 13. годишњице отмица и масовних страдања српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији.

Дебата је уприличена поводом 12. годишњице масакра 14 српских жетелаца у Старом Грацком код Липљана, које су припадници албанске паравојне формације ОВК побили 23. јула 1999. године.

Председница Удружења породица киднапованих и убијених на Космету Наташа Шћепановић затражила је истину и правду за, како је навела, више од 3.000 недужних Срба и других неалбанаца, који су присилно нестали или убијени пре, у току и после оружаних сукоба.

Она је истакла да многе породице ових жртава знају ко су починиоци злочина, а они се данас слободно шетају Косовом "заштићени и поштеђени одговорности и казне, а многи се баве политиком и налазе у врху власти и привременим косовским институцијама".

Шћепановићева је подсетила да нико од Албанаца, припадника ОВК, без обзира на обиље понуђених доказа и сведока "још није осуђен" и да "једино породице српских жртава на Космету нису доживеле никакву сатисфакцију, за разлику од оних у БиХ и Хрватској".

Истакавши да су српске жртве дискриминисане, она је навела да се намерно истина о њиховом страдању даје у "малим дозама" и развлачи годинама, јер је "циљ да се никада не сазна и да казну избегну главни кривци, они који су убијали за етнички чисто, независно Косово".

Члан Управног одбора Удружења Маринко Ђурић нагласио је да "српским и другим неалбанским жртвама није указано и дужно поштовање, нити исказан жал за њима".

"Невладине организације српске жртве заобилазе. Изгледа да нису за њих довољно 'финансијски уносне', а они у међународној заједници, који би требало да разоткрију злочине, гурају их под тепих", рекао је Ђурић.

"О хрватским, муслиманским, албанским жртвама медији су брујали и све о њима знамо", рекао је он и закључио да је крајње време да се "држава Србија потруди да расветли злочине над Србима".

Милена Радевић испричала је како су њен син Иван Радевић (25), и још пет српских младића, убијени у рафалној паљби албанских терориста 14. децембра 1998. на кафић "Панда" у Пећи, а муж Богдан киднапован на кућном прагу 24. јуна 1999. године, после потписивања Кумановског споразума.

Овим злочинима се није бавио Хашки трибунал, јер се не третирају као ратни злочини, који не застаревају, указала је Радевићева, па зато породице многих српских жртава стрепе да убице њихових најмилијих никада неће стићи казна и да ће бити заборављене, а "заборав је гори од смрти".

Заменик српског тужиоца за ратне злочине Милољуб Виторовић је објаснио да, према ставовима Хашког трибунала, злочини ОВК почињени уочи и непосредно после уласка међународних трупа, не потпадају под ратне злочине, јер у то време "није био довољно висок интензитет сукоба".

Према његовим речима, ни 140 жртава за њих није довољно да потврди сукоб високог интензитета, али без обзира на то српско тужилаштво за ратне злочине бави се тим злочинима.

"Проблем је обезбедити доказе и сведоке, па је тако и у случају 'Панда' српско тужилаштво формирало предмет, али нема трагова који би довели до хапшења", навео је Виторовић који је радио на случају "Гњиланске група", одговорне за смрт најмање 80 људи.

Он је подсетио да је у овом случају 11 дана, по пет сати, сведочио Албанац који је учествовао у тим злочинима и испричао како је од 14. године био трован мржњом према Србима и да је морао да проговори, јер с тим злоделима није више могао да живи.

"Бојим се да никада нећемо доћи до главних криваца, оних на врху, јер су охрабрени и награђени за злочине", рекао је Виторовић.

"Ти који су терали људе да чине зло, данас живе на Гњиланском Дедињу, њихова деца се школују у иностранству, а они које су задојили мржњом и који су починили злочине, немају ништа", казао је Виторовић и закључио да је правда за жртве могућа уколико они сведоче.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер