Породице киднапованих и убијених на КиМ: Захтевамо да држава заштити "Зид плача" исто као и Параде хомосексуалаца и акције Жена у црном

БЕОГРАД - Породице киднапованих и убијених на Косову и Метохији не може и неће више трпети понижавање, скрнављење, свакодневне погроме над ЗИДОМ ПЛАЧА испред Народне Скипштине. 

Зар су жртве и ми породице заслужиле да свакоднавно слушамо демонстранте где узвикују вулгарне и погрдне пароле и псовке, праве буку пиштаљкама и бубњевима, на разглас пуштају музику. 

Намера Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији постављањем ЗИДА ПЛАЧА била јасна и достојна жртава, а то је да ширу јавност упознамо са бројем жртава од Кошара до Хоргоша од стране терористичке УЋК и НАТО агресора, као и да кроз ту поставку подстакнемо државнике на наш захтев да се у Пионирском парку изгради споменик за све жртве од Кошара до Хоргоша. Желимо да свима буде јасно да од те намере и тог захтева породице никада неће одустати. 

Понашање демонстраната доказује да демонстрације нису уперене против власти, већ им је циљ рушење наших жртава, јер Сорошеви плаћеници не мирују и мислимо да се неће ни смирити, јер су жртве доказ монструозних злочина од стране терориста УЋК. Албански лоби циљано ради на убијању и уништавању управо тих доказа, јер желе да онемогуће почетак рада Суда за злочине тзв ОВК над Србима и раде на томе да он никада не почне са радом. 

Зато захтевамо да држава Србија и МУП заштити ЗИД ПЛАЧА на исти начин и истом пажњом како су били заштићени учесници параде хомосексуалаца и онако како су заштићене акције сваког 11. Јул, жена у црном на дан сећања на геноцид у Сребреници. 

Уколико држава не обезбеди адекватну заштиту Удружење ће бити приморано да 5. маја у 12:44 часова, да цео ЗИД ПЛАЧА испред Народне Скупштине прекрије црним платном. Знамо да се тиме губи наша првобитна намера, али не можемо више дозволити понижавање наших мученика. 

Зато позивамо државу да не дозволи завијање у црно оног што нам је свето,болно и трагично већ да предузме мере заштите и докаже да су жртве од државног значаја и да се односи према жртвама исто онако како се регион односи према својим жртвама.