Poreska uprava Srbije objavila spisak najvećih dužnika

BEOGRAD - Poreska uprava Srbije objavila je na svom sajtu spisak 100 preduzeća, najvećih poreskih dužnika, što je i bila u obavezi na osnovu izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i administraciji usvojenih krajem prošle godine u parlamentu Srbije.

Poreska uprava je objavila, takođe, i spisak 100 preduzetnika i isto toliko fizičkih lica kojima porez nije naplaćen zaključno do 31. decembra prošle godine.

Prva tri vodeća dužnika na spisku ("pdf" dokument možete pogledati ovde) su ugašene banke - "Beobanka" a.d u stečaju, koja duguje 24,07 milijardi dinara, "Investbanka" u stečaju sa dugom od 18,13 milijardi dinara i "Astra banka" sa 15,64 milijardi dinara nenaplaćenog poreza.

Među preduzećima, dužnici su izmedju ostalih i "Sartid" u stečaju, "Valjevska pivara", "Jagodinska pivara", "Simpo", "Ivo Lola Ribar sistem", "Fabrika automobila Priboj", građevinsko preduzeće “Mostogradnja” u restrukturiranju, Novinsko izdavačko preduzeće “Borba”, “Podrum Palić”, “Verano Motors”, "Industrija mašina i traktora”, “Industrija motora Rakovica”, “RTB Bor”, “Slap group”, “Zastava kamioni”…

Prve tri preduzetničke radnje na spisku ("pdf" dokument ovde) preduzetnika dužnika su "Metalijum" sa dugom od 168,4 miliona dinara, “Helena grand” čija su dugovanja 167,19 miliona dinara i “Beni”, radnja za promet robe na veliko i malo koja duguje 166 miliona dinara.

Poreska uprava je pored svakog preduzeća napisala u kom je statusu, pa je tako za pomenute tri preduzetničke radnje navela “brisan-odjavljen”, što znači da tih preduzeća nema u registru privrednih subjekata.

Na spisku fizičkih lica ("pdf" dokument ovde) prva osoba je iz opštine Leskovac i ona duguje 307,9 miliona dinara, druga iz Inđije, kome nisu naplaćeni porezi u iznosu od 239,6 miliona dinara, dok je treća osoba iz Žablja sa dugom od 130,42 miliona dinara.

Poreska uprava je na svom sajtu objavila i detaljno objašnjenje da kod pojedinih obveznika iz zakonskih razloga nije mogla da se obavi ni redovna ni prinudna naplata. U tome su je, kako je navedeno, onemogućavali doneti propisi iz privatizacije i stečaja.

Takođe, firme su imale mogućnost da podnose zahteve za reprogram dugova, što im je omogućavao Zakon o poreskom postupku i administraciji, a što su u velikoj meri i koristile.

(Tanjug)