петак, 24. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Војводини прети да постане аграрна пустиња
Хроника

Политика: Војводини прети да постане аграрна пустиња

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 10. децембар 2019.

 Нови Сад – Некада су Војводину означавали као „житницу Европе”, али ако се не заустави тренд пада органске материје (хумуса) у земљишту, она може да постане „аграрна пустиња”, упозоравају стручњаци Института за ратарство и повртарство и одељења природних наука Матице српске, који су јуче, поводом Светског дана земљишта, разговарали о различитим аспектима овог проблема на научном скупу „Еколошки значај органске материје у земљишту”.

Пре педесетак година, Војводина је имала већину обрадивог земљишта с високим садржајем хумуса (између четири и шест одсто), а сада тако квалитетног земљишта има тек 0,5 одсто обрадивих површина, навела је др Јордана Нинков с Института за ратарство и повртарство. А све испод један одсто сматра се, објашњава, огољеним земљиштем коме су потребне субвенције и друге мере.

Данас на половини ораница у Војводини постоји, према њеним речима, средњи распон садржаја хумуса (три до пет одсто), а друга половина има ниски садржај (један до три одсто).

„Губимо ту органску материју из земљишта, а проблем број један јесте недостатак сточног фонда, то јест немамо потребне количине органског стајника. Осим тога, имамо још неке неадекватне еколошке праксе, као што је спаљивање жетвених остатака, ерозија земљишта и слично”, казала је др Нинков.

Негативни утицај имају и климатске промене. Др Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета у Београду, каже да постоји низ таквих негативних утицаја јер се принос смањује због суша и честих проблема с олујама и градом, као и с болестима и штеточинама.

„Како се клима и климатске зоне померају због глобалног загревања, тако с њима долазе и неке нове болести и штеточине које су постале чешће у нашој области, обухватају веће површине, квалитет рода. Посебно је проблематично у воћарству и повртарству зато што, при високим температурама и јаком сунчевом зрачењу, често долази до смањења квалитета плода, који онда не може на тржишту да постигне цену. Кад је 2012. била једна од најјачих суша у нашој земљи икад, пољопривреда је изгубила скоро две милијарде долара, и то је најконкретнији могући пример како пољопривреда трпи климатске промене”, навео је др Ђурђевић.

Стручњаци наводе да се мора радити на повећању сточног фонда, али да постоје и алтернативне технике за боље земљиште: редукована обрада, органска пољопривреда, зеленишно ђубрење, успостављање ветрозаштитних појасева, примена органског материјала из индустрије хране...

„Пољопривредно земљиште је необновљив, додуше, сматра се и неистрошив ресурс. Међутим, у последње време имамо тенденције које говоре у правцу деградирања земљишта”, каже доцент Пољопривредног факултета у Новом Саду др Драган Милић, који је и посебни саветник министра пољопривреде.

Проблем број један јесте недостатак сточног фонда, то јест немамо потребне количине органског стајника, затим спаљивање жетвених остатака, ерозија, промена климе

Његов савет је да се уреде сви прописи, подрже све мере и акције које ће прво зауставити деградирајуће процесе, очувати и коначно унапредити пољопривредну производњу.

„Морамо тежити концепту одрживе пољопривреде, а не пољопривреде, која је интензивирана у правцу нарушавања природних ресурса и богатстава. У том смислу, покрајински секретаријат за пољопривреду подржава сваке године анализу плодности земљишта и та пракса и мера тече још од 2002. године, а раде је наше пољопривредне станице. Иза тога, требало би да се тај процес унапреди тако што ће се сви ти резултати сумирати и кренути у препоруке и подстицајне мере за очување пољопривредног земљишта”, рекао је др Милић.

Према његовим речима, Министарство пољопривреде ради на изради новог закона о пољопривредном земљишту којим ће ова питања посебно бити уређена, као и на закону о комасацији, којим ће питања укрупњавања и уређивања земљишних територија бити ефикасније решена.

Говорећи о проблему сточног фонда, навео је да је тачно да две трећине пољопривредне производње потиче од биљне производње, а свега трећина од сточарске. „Познате су тенденције последњих година о опадању броја грла стоке, што чини неповољан однос између сточарске и ратарске производње, самим тим и стварања стајњака, као једног од начина да се очува и обнови органска материја. У том смислу, постоје разне мере за подстицај сточарске производње, међутим, то још није довољно”, каже овај стручњак у области пољопривреде.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер