петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Власт, привредници и синдикалци о путевима изласка из кризе
Хроника

Политика: Власт, привредници и синдикалци о путевима изласка из кризе

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 15. април 2010.

Вишечасовна расправа власти, привредника и синдикалаца преточена у тридесетак закључака, међу којима су и смањење јавне потрошње, наставак подстицаја привреди, редовно исплаћивање плата.

Ко да су мачка и миш легли заједно – овим речима је јуче случајна пролазница испред Дома Синдиката коментарисала састанак представника власти, радника и крупног капитала док се на Тргу Николе Пашића гомилало обезбеђење државних званичника. А у сали Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) на трећем спрату погледе су укрстили они које је до јуче готово било немогуће замислити у истој просторији. И док је „тројка”, коју су чинили власт, привредници и синдикалци, смишљала стратегију којом ће ударити на кризу, новинари су остали иза затворених врата. Вишечасовна расправа преточена је у више од 30 закључака, од којих су најважнији: смањење јавне потрошње, наставак подстицаја привреди, редовно исплаћивање плата и доприноса за пензионо и здравствено осигурање радницима, али и поштовање колективних уговора. Формирано је и привремено мешовито радно тело које ће надгледати како се оно на шта су се све три стране обавезале спроводити у пракси.

Није ни чудо што су сви учесници састанак описали као историјски, јер су решење за излазак из кризе са привредницима и синдикатима сатима тражили премијер Мирко Цветковић и министри Расим Љајић, Диана Драгутиновић, Оливер Дулић и Слободан Милосављевић. Заједнички језик са синдикатима и влашћу тражили су и бизнисмени Милан Беко, Мирослав Мишковић, Миодраг Костић, Зоран Дракулић, Топлица Спасојевић, Слободан Петровић, Бранислав Грујић, Миодраг Бабић… Можда је најбоље објашњење за чињеницу да су дојучерашњи противници постали социјални партнери дао Љубисав Орбовић, председник СССС-а, слоганом: „Стало нам је да крене”. Јер, економска криза свима је направила исте проблеме, па је логично да их заједно и решавају, објаснио је. 

Први пут откако је инвеститорима наметнута глоба да на државни рачун уплате огромне суме новца ако желе да постану власници земљишта на којима се налазе њихове фирме, у истој просторији нашли су се надлежни министар Оливер Дулић и бизнисмени Мирослав Мишковић и Милан Беко. Одлазећег гувернера Радована Јелашића домаћини су сместили да седи раме уз раме са привредницима који су му замерали „нереални” курс, док су синдикални лидери тражили партнере међу онима које су донедавно називали тајкунима.

– Од привредника очекујем да понуде конкретне пројекте, а влада ће обезбедити подстицаје, док од синдиката очекујем висок степен разумевања и толеранције – казао је на почетку састанка премијер Мирко Цветковић. У делу који је био отворен за јавност, премијер је истакао да је основи приоритет власти повећање привредне активности и побољшање животног стандарда. То ће се, објаснио је, постићи смањењем државне потрошње, наставком реформе у јавном сектору, али и повећањем броја запослених.

Како сазнајемо, иза затворених врата Мирослав Мишковић, власник Делта холдинга, инсистирао је да се привредницима у Србији обезбеде исти услови као њиховим колегама у региону. Бизнисмена Милана Бека тиштао је Закон о планирању и изградњи, па је о томе разговарао са министром Оливером Дулићем, а подршку му је пружио и Бранислав Грујић, власник ПСП „Фармана”. Ипак, надлежни министар био је неумољив и категорично је заступао став да ће морати да плате тржишту цену земљишта уколико желе да граде пословни и стамбени простор.

Утисак учесника био је да већина привредника подржава пореску реформу коју предлаже министарка Диана Драгутиновић, нарочито онај део који се тиче растерећења зарада. О курсу динара готово да уопште није било речи, а привредници су тражили да држава настави са субвенционисањем кредита за ликвидност, али и захтевали веће дотације пољопривреди. Пожалили су се и да су захтеви синдиката врло често нереални, али су им се ипак, безмало сви до једног, захвалили на организовању оваквог састанка. Са дуге стране, Љубисав Орбовић, председник СССС-а, истицао је како је даље отпуштање радника неприхватљиво, министрима и послодавцима поручио да минимална зарада од 15.000–16.000 динара не може да покрије основне потребе радника.

– Нажалост, постао је тренд да се под изговором светске кризе радницима масовно исплаћује минималац. То мора да се спречи – истакао је Орбовић.

Новинари су у салу по други пут ушли тек после 14.00 часова, после вишечасовне дебате и тек пошто су бизнисмени и поједини министри „излетели” из просторије у којој се одржавао састанак. На конференцији за новинаре министарка Диана Драгутиновић истакла је како се нада да ће јучерашњи састанак означити почетак социјалне кохезије у земљи.

– Једно је шта бих ја желела, друго шта је изводљиво – казала је министарка коментаришући своју идеју најављене пореске реформе.

– Без обзира на то што понеки захтеви наизглед делују контрадикторно, ако се знају приоритети и ако постоји социјална кохезија балансирање неће бити тешко – одговорила је министарка на питање како ће смањити јавну потрошњу у ситуацији кад привредници траже више средстава од државе.

Чланови мешовитог радног тела за превазилажење кризе, чији је представник премијер Мирко Цветковић, биће и министри Млађан Динкић, Расим Љајић и Диана Драгутиновић. Синдикалце ће представљати Љубисав Орбовић и Драган Зарубица из СССС-а, Ивица Цветановић, председник Конференције слободних синдиката Србије, а једно место је резервисано и за синдикат „Независност”. Привреднике ће заступати бизнисмени Зоран Дракулић, Бранислав Грујић, Драган Николић и Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер