Политика: Век Великог рата влада обележава у Нишу

Стоту годишњицу агресије Аустроугарске на Србију, 28. јула, кабинет премијера Вучића обележиће свечаном седницом у Нишу, где је премештена престоница Србије уочи почетка Првог светског рата

Влада Србије ће заседати у Нишу, 28. јула, чиме ће кабинет премијера Александра Вучића обележити стоту годишњицу агресије Аустроугарске на Србију, сазнаје „Политика”. Oсим свечарског седница ће иматри и радни карактер. Очекује се да ће на њој бити смењен поприличан број директора јавних предузећа.

Званични Београд поклања велику пажњу једном од пресудних догађаја 20. века, када је тадашња моћна аустроугарска монархија, пошто је Србија одбила њен ултиматум после атентата Гаврила Принципа на надвојводу Франца Фердинанда, одлучила да објави рат Србији.

Већ данас председник Владе Србије Александар Вучић ће у здању Надбискупије београдске, некадашњем посланству Аустроугарске у Краљевини Србији, присуствовати скупу који се одржава управо поводом стогодишњице предаје аустроугарског ултиматума Србији и одговора наше земље на тај документ.

Потом ће, заједно са београдским надбискупом Станиславом Хочеваром, премијер посадити дрво мира у врту београдске Надбискупије, као симбол посвећености миру, ненасиљу и сарадњи међу државама. Овај скуп у Надбискупији београдској, организује Министарство културе Србије.

Наиме, пре једног века, 23. јула 1914. године, Србији је упућен ултиматум који је садржао десет захтева, од којих су неки били неприхватљиви за тадашњи политички врх наше земље, предвођен регентом краљем Александром Карађорђевићем и председником владе Николом Пашићем.

Историчар Чедомир Антић подсећа да је криза ескалирала већ 29. јуна, дан после атентата на Франца Фердинанда, али да све до ултиматума Србији, силе Антанте нису биле уверене у могућност избијања великог рата.

– Међутим, каснија проучавања докумената показала су да су Немачка и Аустроугарска одлучиле да уђу у рат већ 29. и 30. јуна 1914, године. Ултиматум Аустроугарске Србији је писан током 15 дана и он је састављан тако да буде одбијен, а аустроугарске дипломате су биле уверене да ће, чак и ако ултиматум буде прихваћен, то означити почетак окупације Србије – каже Антић.

Српска влада је кризу схватила озбиљно, али, указује Антић, чини се да ни они нису били свесни њене далекосежности, па тако изборна кампања, која је започела још у јуну, није прекидана.

– Србија је уочи ултиматума била на судбоносним прекретницама: управо у јуну је било планирано формирање заједничке владе са Црном Гором и процес уједињења, против кога је Аустроугарска одлучно била против. Такође, у пролеће 1914. године, Краљ Петар Први се одрекао краљевске власти, па је краљ Александар Први Карађорђевић постао регент. Србија је попуштала Аустроугарској током кризе и наступала је помирљиво, али је истовремено настојала да према Бечу успостави дипломатски фронт великих сила и држава које би спречиле угрожавање српске независности – наглашава Антић.

Упркос великим менама у односима између великих сила током јулске кризе, Србија је успела да на одређени начин компромитује Аустроугарску и тако се уз Беч нашао само прави виновник рата – а то је Берлин.

И, коначно, истиче Антић, Србија није била спремна за рат, али је њена политичка елита била спремна да брани независност и када Аустроугарска није прихватила чак суштинско прихватање ултиматума и када није била спремна да прихвати ни посредовање суда у Хагу које је предлагала Србија.

Када је Беч одбио чак и британски предлог да о спору одлучују директно неумешане силе, а да аустроугарска војска, као гаранцију, окупира Београд, српска влада је преместила своју престоницу у Ниш, током јула 1914. године и започела је припреме војске за рат. То се, сматра Антић, показало као јако важно за одбрану земље.

Наиме, пошто је Београд био на самој граници са Аустријом, Србија је непрекидно, током 19. и почетком 20. века имала и другу престоницу. Од времена ослобођења јужних округа, 1878. године, та престоница је био Ниш, а пре 1878. године, друга престоница Србије био је Крагујевац. Србија по томе није била изузетак. И Француска је, када је почео Први светски рат, пошто су немачке трупе извршиле продор према Паризу, преместила своју престоницу из Париза у Бордо.

Док је време мира полако истицало, Никола Пашић је добио вест о објави рата током ручка у Нишу.

– Био је ипак изненађен, али је рекао да је одлука пала, да је то крај Аустроугарске и да је борба Србије праведна. Пашић је био самоуверен, свестан у праведност своје политичке мисије. Треба рећи да је и Фрањо Јосиф рекао да у рат иде чисте савести и мирне душе – каже Чедомир Антић. 

Истога дана, 28. јула, прве бомбе са аустријских ратних бродова, пале су на Београд. 

Стогодишњица првих оружаних сукоба у Великом рату, биће организована и на Калемегдану, код споменика „Победник”. Пригодна манифестација одржаће се у недељу, 27. јула, незванично сазнаје „Политика”.

Александар Апостоловски

(Политика)