Хроника

Политика: Утицај проблема на прелазима на северу КиМ на став Европске комисије

Штампа
четвртак, 22. септембар 2011.

Уочи извештаја Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама 12. октобра, тројица истакнутих чланова Европског парламента очекују да ће комисија препоручити да Србија добије статус кандидата за члана ЕУ и сматрају да би било добро да добије и датум за почетак преговора о придруживању.

„Ја сам сто посто сигуран да ће Србија добити статус кандидата у том извештају. Ако буде још нешто поред тога, као бонус, ја ћу и то поздравити”, рекао је председник Одбора Европског парламента за сарадњу са југоисточном Европом Едвард Кукан, пренео Танјуг.

Потпредседник овог парламента Мигел Анхел Мартинес сматра да би било добро да преговори о придруживању почну што пре.

„Што пре започну ти преговори то ће бити боље и за Србију и за све нас”, поручио је Мартинес, који је члан неформалне парламентарне групе „Пријатељи Србије”.

И према мишљењу Виктора Боштинара, који је члан делегације за сарадњу са југоисточном Европом и председник групе „Пријатељи Србије”, реално је очекивати позитивну препоруку ЕК.

„Убеђен сам да ће се то десити и да ће европски савет у децембру одобрити Србији статус земље кандидата. Остаје питање датума. Ако се све буде кретало добрим путем, а верујем да хоће, убрзо би Србија могла да буде и формални кандидат са датумом за почетак преговора”, рекао је он.

И наш добро обавештен саговорник близак Влади Србије на питање да ли има шансе да Србија добије позитивно мишљење ЕК о статусу кандидата уколико ситуација на КиМ остане оваква каква јесте одговара потврдно, „јер се показујемо као рационалан партнер који жели да на миран начин реши проблем”. Уз оцену да је „то оно што је одлика српске политике и према евроинтеграцијама и према КиМ”.

Овај наш саговорник наводи и да српским властима „нико није, ни формално ни неформално” рекао да решење на прелазима на северу Косова може да нас закочи у евроинтеграцији. Јер Србија се, како истиче, понаша конструктивно, у интересу мира, стабилности и безбедности тог дела Косова и Метохије. „Србија жели да добије могућност договора о прелазима, што је срж њене иницијативе”, подвлачи наш саговорник.

Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције, с којом смо јуче разговарали по њеном повратку из Брисела, не усуђује се, међутим, да погађа какво ће бити октобарско мишљење комисије. Она објашњава да тај део извештаја још није затворен, јер се очекује дијалог и да се види каква је ситуација на терену. „Они очекују позитиван развој догађаја у тој последњој рунди дијалога и мислим да ће се то рефлектовати на онај део о којем комисија извештава. Ако буде напретка, констатоваће се и тај напредак”, казала је Делевићева и подсетила да је реч о питањима која су разматрана и у прошлогодишњем извештајуЕК– слободи кретања, протоку робе, учешћу у регионалним организацијама. Она наводи да ће налаз комисије касније утицати и на политичку климу, односно на став земаља чланица.

Упитана шта ће се догодити ако стање на северу Косова остане онакво какво је данас, одговорила је да ће се то онда констатовати у извештају о напретку. А какво ће потом бити мишљење? Делевићева није желела да прогнозира и казала је да то тек „треба да видимо”.

Потпредседник српске владе Божидар Ђелић је након разговора са Штефаном Филеом, европским комесаром за проширење, рекао да је позитивно мишљење о кандидатури Србије за чланство у ЕУ – надохват руке. Ђелић је нагласио и да је „у том смислу, разрешење ситуације на царинским прелазима 1 и 31 (Јариње и Брњак) од великог значаја”.

Ана Трбовић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију, некада на челу владиног сектора за евроинтеграције на питање да ли ће ЕУ да инсистирати на останку косовских цариника на прелазима, одговорила је да у ЕУ не постоји јединственост у погледу косовског питања и да не треба искључити ни могућност да државе, којима се не допада да ЕУ подржава било који државни симбол на Косову, и овог пута остану тихе, уколико оне гласније, јаче државе буду веома чврсте у свом ставу.

„Као што знамо, постоје државе које не планирају да признају тзв. државу Косово и које онда гледају на царинике као симболе државе. Међутим, те државе, што смо имали прилике да осетимо и на својој кожи током бомбардовања, знају и да остану неутралне, уколико се не ради о њиховом посебном интересу у одређеном тренутку. Ни Грчка, иако је могла да спречи бомбардовање ’99. године то није урадила”, навела је Трбовићева.

(Политика)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]