Politika: Uticaj problema na prelazima na severu KiM na stav Evropske komisije

Uoči izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama 12. oktobra, trojica istaknutih članova Evropskog parlamenta očekuju da će komisija preporučiti da Srbija dobije status kandidata za člana EU i smatraju da bi bilo dobro da dobije i datum za početak pregovora o pridruživanju.

„Ja sam sto posto siguran da će Srbija dobiti status kandidata u tom izveštaju. Ako bude još nešto pored toga, kao bonus, ja ću i to pozdraviti”, rekao je predsednik Odbora Evropskog parlamenta za saradnju sa jugoistočnom Evropom Edvard Kukan, preneo Tanjug.

Potpredsednik ovog parlamenta Migel Anhel Martines smatra da bi bilo dobro da pregovori o pridruživanju počnu što pre.

„Što pre započnu ti pregovori to će biti bolje i za Srbiju i za sve nas”, poručio je Martines, koji je član neformalne parlamentarne grupe „Prijatelji Srbije”.

I prema mišljenju Viktora Boštinara, koji je član delegacije za saradnju sa jugoistočnom Evropom i predsednik grupe „Prijatelji Srbije”, realno je očekivati pozitivnu preporuku EK.

„Ubeđen sam da će se to desiti i da će evropski savet u decembru odobriti Srbiji status zemlje kandidata. Ostaje pitanje datuma. Ako se sve bude kretalo dobrim putem, a verujem da hoće, ubrzo bi Srbija mogla da bude i formalni kandidat sa datumom za početak pregovora”, rekao je on.

I naš dobro obavešten sagovornik blizak Vladi Srbije na pitanje da li ima šanse da Srbija dobije pozitivno mišljenje EK o statusu kandidata ukoliko situacija na KiM ostane ovakva kakva jeste odgovara potvrdno, „jer se pokazujemo kao racionalan partner koji želi da na miran način reši problem”. Uz ocenu da je „to ono što je odlika srpske politike i prema evrointegracijama i prema KiM”.

Ovaj naš sagovornik navodi i da srpskim vlastima „niko nije, ni formalno ni neformalno” rekao da rešenje na prelazima na severu Kosova može da nas zakoči u evrointegraciji. Jer Srbija se, kako ističe, ponaša konstruktivno, u interesu mira, stabilnosti i bezbednosti tog dela Kosova i Metohije. „Srbija želi da dobije mogućnost dogovora o prelazima, što je srž njene inicijative”, podvlači naš sagovornik.

Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, s kojom smo juče razgovarali po njenom povratku iz Brisela, ne usuđuje se, međutim, da pogađa kakvo će biti oktobarsko mišljenje komisije. Ona objašnjava da taj deo izveštaja još nije zatvoren, jer se očekuje dijalog i da se vidi kakva je situacija na terenu. „Oni očekuju pozitivan razvoj događaja u toj poslednjoj rundi dijaloga i mislim da će se to reflektovati na onaj deo o kojem komisija izveštava. Ako bude napretka, konstatovaće se i taj napredak”, kazala je Delevićeva i podsetila da je reč o pitanjima koja su razmatrana i u prošlogodišnjem izveštajuEK– slobodi kretanja, protoku robe, učešću u regionalnim organizacijama. Ona navodi da će nalaz komisije kasnije uticati i na političku klimu, odnosno na stav zemalja članica.

Upitana šta će se dogoditi ako stanje na severu Kosova ostane onakvo kakvo je danas, odgovorila je da će se to onda konstatovati u izveštaju o napretku. A kakvo će potom biti mišljenje? Delevićeva nije želela da prognozira i kazala je da to tek „treba da vidimo”.

Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić je nakon razgovora sa Štefanom Fileom, evropskim komesarom za proširenje, rekao da je pozitivno mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU – nadohvat ruke. Đelić je naglasio i da je „u tom smislu, razrešenje situacije na carinskim prelazima 1 i 31 (Jarinje i Brnjak) od velikog značaja”.

Ana Trbović, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, nekada na čelu vladinog sektora za evrointegracije na pitanje da li će EU da insistirati na ostanku kosovskih carinika na prelazima, odgovorila je da u EU ne postoji jedinstvenost u pogledu kosovskog pitanja i da ne treba isključiti ni mogućnost da države, kojima se ne dopada da EU podržava bilo koji državni simbol na Kosovu, i ovog puta ostanu tihe, ukoliko one glasnije, jače države budu veoma čvrste u svom stavu.

„Kao što znamo, postoje države koje ne planiraju da priznaju tzv. državu Kosovo i koje onda gledaju na carinike kao simbole države. Međutim, te države, što smo imali prilike da osetimo i na svojoj koži tokom bombardovanja, znaju i da ostanu neutralne, ukoliko se ne radi o njihovom posebnom interesu u određenom trenutku. Ni Grčka, iako je mogla da spreči bombardovanje ’99. godine to nije uradila”, navela je Trbovićeva.

(Politika)