Хроника | |||
Политика: Успон „група мржње” у САД |
субота, 23. април 2011. | |
Вашингтон – Економска криза чије се последице, иако је званично прошла, још осећају, демографски трендови по којима ће америчка бела већина у догледно време постати мањина, заоштравање подела између америчких конзервативаца и либерала нарочито откако је председник постао Барак Обама – све то је овде плодно тле за умножавање „група мржње”, како се овде карактеришу све организације са расистичким предзнаком, односно неонацистичким идеологијама. „Правни центар за јужно сиромаштво”, невладина организација која прати политички и друштвени екстремизам, у једном од својих новијих извештаја констатује изузетно велики раст баш тих група: од избора Обаме њихов број је са око 600 порастао на више од хиљаду. У Америци, неонацисти су од прве појаве таквих организација током 1950-их (мада их је било и пре Другог светског рата), ипак на друштвеној маргини. Процењује се постојање 158 активних нео-наци група са хиљадама чланова и десетинама хиљада симпатизера Опасност од њиховог деловања се, међутим, не потцењује, па су, као потенцијални терористи, под сталном присмотром Еф-Би-Аја. Данас је највећа таква група „Национални социјалистички покрет”, познат по томе што – користећи уставне слободе окупљања и изражавања – његови припадници повремено парадирају у нацистичким униформама и са експлицитним нацистичким симболима. Њихова „мисија” је „велика Америка” у којој држављанство не би могли да имају Јевреји, „обојени” и хомосексуалци. Окупљају углавном млађе људе, укључујући и „скинхедсе”. Имају неку врсту лабаве паравојне структуре, филијале у 32 од 50 америчких држава, свој веб-сајт, па и своју музичку продукцију. Поред њих делују и „Америчка нацистичка партија”, „Аријске нације”, „Национална алијанса” и многи други, а у ову категорију могу да се уврсте и нацисти који су то били пре појаве идеологије нацизма: Кју клукс клан, данас лабаво организована крајње десничарска организација која је заговорник надмоћи беле расе. Чак и узете све заједно, ове неонацистичке групе су мањина која углавном делује изван радара јавности, како би могли да се организују, регрутују нове чланове и прикупљају фондове а да их у томе не ометају власти. М. Мишић ------------------------------------ Кад Хитлера славе на истоку Европе Распад СССР-а, почетком 1990-их, проузроковао је велике економске и социјалне проблеме у свим деловима бивше државе. Недостатак посла и сиромаштво који су притисли десетине милиона људи створили су погодно тло за појаву ултрадесничарских полувојних организација, које су пружиле уточиште маргинализованим, необразованим, посебно младима којима није дата никаква могућност за запослење. Главне одлике деловања руских неонациста су: расизам, антисемитизам, исламофобија и екстремна ксенофобија усмерена ка придошлицама из Азије. Иако не следе класични нацизам, то их не спречава да се ките „свастикама“ и славе Адолфа Хитлера. Најистакнутија група оваквог политичког усмерења је „Руско национално уједињење“ (РНЕ), које предводи Александар Баркашов. Припадници РНЕ тврде да своје испоставе већ имају у 250 градова широм земље. Себе сматрају авангардом предстојеће националне револуције и у том смислу спроводе и војну обуку својих чланова. „Националсоцијална унија“, коју предводи Виктор Јакушев, такође ради на „стварању националне државе“, али се истовремено бори и против „покушаја циониста да успоставе глобалну хегемонију“. По Јакушеву, масони су хомосексуалци, припадници „нижих раса“ одликују се недостатком једног хромозома у односу на „вишу расу“, а Јевреји су „биороботи програмирани да почине самоубиство“. Руски неонацисти су недвосмислено ставили на знање да им је циљ насилно преузимање власти. Своју делатност „покривају“ радом у спортским клубовима, као чувари реда, обезбеђење и слично, што им омогућује доступ оружју. Најдрастичнији пример њиховог деловања јесте одсецање глава двојици муслиманских имиграната испред црвене заставе са свастиком. Овај злочин, снимљен видео-камером, у једном тренутку се нашао и на Интернету. Неонацисти екс-Ју Хрватски неонацисти, наследници усташке идеологије Анте Старчевића и Анте Павелића, оглашавају се исписивањем антисрпских графита, скрнављењем гробља и споменика, негирањем Холокауста, истицањем усташких симбола, концертима певача Томпсона. Садашњи Усташки покрет углавном је финансиран из иностранства, парама емиграната из времена Другог рата и њихових породица. У Словенији је регистрован раст популарности неонаци и неофашистичких организација које своје постојање бране лажним патриотизмом ширећи мржњу и нетолеранцију засновану на расној и етничкој основи. Први скинхедси регистровани су још 1984. а посебно им је привлачна ксенофобична Словенска национална странка чији је слоган „Словенија Словенцима“. У БиХ је фебруара 2010, по моделу Ханџар дивизије, формиран Босански покрет националног поноса који је као своје непријатеље прецизно одредио: „Јевреје, Роме, четнике, хрватске сепаратисте, Тита, комунисте, хомосексуалце и црнце“. Неонацизам у Србији, који почива на националним и верским факторима, репрезентује „Национални строј”, група која је организовала многе инциденте и чији су лидери пред судом. С. С. (Политика) |