Politika: Udar američkog Kongresa na Volstrit

Konačna verzija zakona bi u oba doma, kako se prognozira, mogla da bude usvojena do sredine januara, a pored toga što će ograničiti slobodu delovanja velikih finansijskih kuća, kao što su „Goldman Saks”, „DŽej Pi Morgan”, „Čejz” i sličnih, on po prvi put uvodi politički nadzor i nad centralnom bankom, Federalnim rezervama, tako što bi posebno telo Kongresa nadgledalo odluke koje se tiču monetarne politike.

Predviđa se i osnivanje nove agencije za zaštitu potrošača koja bi kontrolisala politike banaka za hipotekarne kredite, kreditne kartice i druge usluge namenjene tržištu.

Vlada bi, uz to, stekla i pravo da reorganizuje svaku finansijsku kompaniju za koju proceni da bi mogla da ugrozi stabilnost finansijskog sistema, kako bi se sprečila situacija da neka od njih postane „suviše velika da bi propala” – što onda podrazumeva da je spasava država, kao što se tokom ove krize dogodilo u prilično slučajeva.

DŽinovi sa Volstrita biće i dodatno oporezovani da bi se stvorio fond od 150 milijardi dolara namenjen intervencijama u vanrednim situacijama.

Predlog novog zakona izglasan je sa 223 prema 202 glasa, pri čemu se jednoglasnom oponiranju republikanaca pridružilo i 27 „disidenata” iz redova demokrata.

Prema oceni „Volstrit džornala”, ovakav ishod ukazuje na „duboku filozofsku razliku između demokrata i republikanaca i oko uloge regulative u kapitalizmu”, pri čemu je argument prvih da je intervencija države neophodna da bi se sprečio neki novi finansijski kolaps i zaštitili potrošači, dok drugi smatraju da će novi zakon samo stvoriti novu birokratiju i umrtviti tržišnu inicijativu, sa porastom nezaposlenosti kao krajnjim rezultatom. Predlog novog zakona konzervativci ocenjuju i kao „udar na temeljne ekonomske slobode svakog Amerikanca”.

Poruka Nensi Pelozi, predsedavajuće Predstavničkog doma, sasvim je drugačija: „Žurka je završena i nikad je više neće biti”.

Rezultat sinoćnjeg glasanja je i poraz lobista koji su u ime svojih klijenata sa Volstrita nastojali da spreče da predlog ovog zakona savlada prvu kongresnu stepenicu, a svakako će pojačati napore da ga miniraju u Senatu, gde će, uprkos demokratskoj većini, politička bitka biti mnogo teža s obzirom na kolebanja nekih senatora iz Obamine partije.

Prvo izglasavanje zakona, koji inače ima 1.279 strana, Obama je pozdravio kao „još jedan važan korak ka neophodnoj i sveobuhvatnoj finansijskoj reformi” i senatore pozvao da svoj deo posla obave što pre.

(Politika)