Политика: Удар америчког Конгреса на Волстрит

Коначна верзија закона би у оба дома, како се прогнозира, могла да буде усвојена до средине јануара, а поред тога што ће ограничити слободу деловања великих финансијских кућа, као што су „Голдман Сакс”, „Џеј Пи Морган”, „Чејз” и сличних, он по први пут уводи политички надзор и над централном банком, Федералним резервама, тако што би посебно тело Конгреса надгледало одлуке које се тичу монетарне политике.

Предвиђа се и оснивање нове агенције за заштиту потрошача која би контролисала политике банака за хипотекарне кредите, кредитне картице и друге услуге намењене тржишту.

Влада би, уз то, стекла и право да реорганизује сваку финансијску компанију за коју процени да би могла да угрози стабилност финансијског система, како би се спречила ситуација да нека од њих постане „сувише велика да би пропала” – што онда подразумева да је спасава држава, као што се током ове кризе догодило у прилично случајева.

Џинови са Волстрита биће и додатно опорезовани да би се створио фонд од 150 милијарди долара намењен интервенцијама у ванредним ситуацијама.

Предлог новог закона изгласан је са 223 према 202 гласа, при чему се једногласном опонирању републиканаца придружило и 27 „дисидената” из редова демократа.

Према оцени „Волстрит џорнала”, овакав исход указује на „дубоку филозофску разлику између демократа и републиканаца и око улоге регулативе у капитализму”, при чему је аргумент првих да је интервенција државе неопходна да би се спречио неки нови финансијски колапс и заштитили потрошачи, док други сматрају да ће нови закон само створити нову бирократију и умртвити тржишну иницијативу, са порастом незапослености као крајњим резултатом. Предлог новог закона конзервативци оцењују и као „удар на темељне економске слободе сваког Американца”.

Порука Ненси Пелози, председавајуће Представничког дома, сасвим је другачија: „Журка је завршена и никад је више неће бити”.

Резултат синоћњег гласања је и пораз лобиста који су у име својих клијената са Волстрита настојали да спрече да предлог овог закона савлада прву конгресну степеницу, а свакако ће појачати напоре да га минирају у Сенату, где ће, упркос демократској већини, политичка битка бити много тежа с обзиром на колебања неких сенатора из Обамине партије.

Прво изгласавање закона, који иначе има 1.279 страна, Обама је поздравио као „још један важан корак ка неопходној и свеобухватној финансијској реформи” и сенаторе позвао да свој део посла обаве што пре.

(Политика)