петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: У Србији све мање домаћих банака
Хроника

Политика: У Србији све мање домаћих банака

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 23. октобар 2018.

 Власничка структура банака у Србији у наредним месецима биће знатно промењена и по свему судећи биће још мање домаћих банака.

Међу 28 банака, сада је седам домаћих, од којих је пет у државном већинском или мањинском власништву, а две су у приватном власништву.

На листи десет највећих банака мерено билансном активом три су домаће – Комерцијална, АИК и Поштанска штедионица. Међутим, Комерцијална банка, где је држава највећи појединачни акционар са уделом од 41,7 одсто, у поступку је приватизације и догодине ће вероватно бити у групи банака у власништву страних лица, преноси Бета.

Министар финансија Синиша Мали је потврдио да ће до краја године бити продата ЈУБМЕС банка у којој држава има мањински власнички удео од 20,2 одсто, а у току је и формирање радне групе која треба да определи стратегију и правац будућег развоја Српске банке, где држава поседује 76,7 одсто акција, а државно предузеће Југоимпорт СДПР преосталих 23,3 одсто.

План Владе Србије је да Поштанска штедионица остане у државном власништву. У тој банци држава има власништво до 74,6 одсто, а власник осталих акција је јавно предузеће Пошта Србије.

Поштанска штедионица је последњих година „расла” преузимањем клијената и депозита пропалих државних банака – Развојне банке Војводине, Агробанке, Привредне банке Београд, а од априла ове године преузела је и пословање Југобанке Косовска Митровица.

Власника ће, како пишу медији, променити и Сосијете женерал банка за коју се према незваничним информацијама интересују мађарска ОТП банка и италијанска Уникредит банка, које имају значајан удео на банкарском тржишту Србије.

Такође, по писању медија, и Адико банка се спрема за докапитализацију или продају.

Оно што је извесно је да АИК банка, највећа домаћа банка у приватном власништву, не планира промену власничке структуре већ даље ширење пословања у Србији, али и на другим тржиштима.

АИК банка је прошлу годину завршила као најпрофитабилнија банка у Србији, са добити од 12 милијарди динара, троструко већом него 2016. године, на шта је утицало преузимања Алфа банке али и рационализација пословања и иновације услуга.

Друга домаћа банка у власништву приватних лица, Директна банка, ширила се куповином КМБ и Финдоместик банке, а прошле године је купила Пиреус банку коју би требало да ускоро интегрише, па ће на банкарском тржишту бити још једна банка мање.

Иначе, пре десетак година у Србији је било 35 банка, а очекивања су да ће тај тренд укрупњавања банкарског сектора бити настављен, у складу са величином и снагом тржишта на којем послују.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер