субота, 06. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Политика": У Србији делују масони, темплари и ротаријанци
Хроника

"Политика": У Србији делују масони, темплари и ротаријанци

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 15. август 2010.

У Србији такође делују тзв. тајна друштва која су одувек изазивала пажњу јавности, међу којима су најпознатији масони, темплари и ротаријанци, пише "Политика".

Обнављање рада масонске Велике ложе "Југославија" у јуну 1990. изазвало је изузетну пажњу јавности, медија и истраживача, која траје и данас.

Ова пажња је усмерена не само на братство слободних зидара, већ и на друге организације дискретног и тајног карактера, за које су почеле да круже вести како се оснивају и у Србији.

Упркос искуствима из протеклих двадесет година, ова пажња није јењала, шта више, она је расла, јер су у међувремену у јавност изнете многе чињенице и сазнања о овим организацијама, понајпре о масонерији и њеном раду у Југославији и Србији.

Милош Јанковић, аутор књиге о тајним друштвимам која данас делују у Србији, ставио је масоне, темпларске витезове (Ред витезова Храма јерусалимског) и ротаријанце, при чему је та друштва довео у везу с тајним политичким друштвима на ширем плану - у историјском погледу с карбонарима, а у актуелном смислу са Институтом за међународне односе, Билдерберг групом, Трилатералном комисијом и организацијом "Лобања и кости".

У тој причи резервисано је место за нејавне и за тајне организације, при чему је масонерији, из много разлога, обезбеђено место на врху лествице јавног интересовања, што је случај и у Србији. Између осталог и зато, што теорија о "масонској завери" дуго траје, покренута је још крајем 18. века, непосредно после Француске револуције.

Богата традиција тајних удруживања на овом простору, којој нису могла да одоле ни многа од највећих имена модерне српске историје, оставила је дубоке трагове деловања не само масонерије, него и других дискретних и тајних организација.

Данас у Србији делују и припадници Малтешких витезова, односно Сувереног војног и милосрдног реда светог Јована Јерусалимског, Родоса и Малте. Они су пресудно заинтересовани за чувене хришћанске реликвије, руку светог Јована Крститеља, икону богородице Филермосе и честицу Часног крста које се чувају у Црној Гори.

Делује и организација витезова темплара Србије, у оквиру америчког Темпларског реда, организације Ордо Супремус Милитарис Темпли Хиеросолyмитани (ОСМТХ), регистроване у Швајцарској, која је начинила раскид с изворним темпларима.

Време транзиције оживело је и добру традицију хуманитаног рада ротаријанаца, али је транзиција истовремено уселила на овај простор и представнике неких тешко објашњивих, неонацистичких и неофашистичких крипто организација, о чијим централама може да се закључује искључиво на основу података из виртуелног света Интернета.

"Масони Србије морају да се уједине"

Темеље савремене демократије у Србији непобитно су изградили масони, каже за "Политику" Тахир Хасановић, велики секретар за спољне послове Регуларне велике ложе Србије, најмасовније масонске организације у Србији.

"Регуларна велика ложа Србије правни је и међународно признати наследник Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца 'Југославија', основане 1919. године. Приликом обележавања 90. годишњице од оснивања ложе у Београду прошле године уприличен један од највећих икада одржаних масонских скупова, чији је домаћин била РВЛС. Присуствовало му је 168 гостију из целог света, међу којима су била 23 велика мајстора и специјални изасланик војводе од Кента", каже Хасановић.

Саговорник сматра да је данашња разједињеност међу масонима у Србији последица раскола које су се јављали у прошлости. Хасановић ипак верује да ће се подељена заједница српских слободних зидара ускоро ујединити.

Регуларна Велика Ложа Србије је 'заштитница' 25 слободнозидарских ложа, чије братство броји скоро 1.000 чланова. Међу 'браћом' је највише младих људи, што је готово типично за земље које још граде свој демократски капацитет.

"Идеје хуманости су у развијеним државама већ остварене, па је с друге стране разумљиво да у земљама у развоју постоји већа потреба за непрестаним истицањем идеја моралности, хуманости и толеранције у први план", рекао је Хасановић.

Он сматра да је утицај масона у Србији данас недовољан, те да "браћа" морају више да се ангажују да Србији буде боље. С представницима Српске православне цркве, каже, званични контакти не постоје, а и када је у питању сарадња са институцијама државе, односи нису на вишем нивоу.

У Србији око 200 темплара

Међународна организација Врховног реда витезова Јерусалимског храма регистрована (ОСМТХ) је у Женеви као невладина и неполитичка, а у свету има око 5.000 чланова. ОСМТХ се сматра хришћанском екуменском организацијом, а међу најистакнутијим светским темпларима, који су добили саветодавни статус при УН, налазе се и поједини чланови америчког Сената, неки европски политичари, као и потомци краљевских лоза.

Темплари су у Србији регистровани као Удружење настављача хришћанског витештва Витезови Темплари Србије, и једина су званична организација те врсте на Балкану. Велики приорат Србија данас броји близу 200 чланова, укључујући и Приорат Бугарске и Командерије у Црној Гори, на Кипру и у Републици Српској. Организација Витезова темплара Србије прва је чланица ОСМТХ из једне православне земље.

Данас је овај ред организација отворена за мушкарце и жене, који прихватају његове циљеве, али и који својим животом, понашањем и претходним деловањем заслужују да постану његови чланови.

Рад ротаријанаца је јаван

Први ротари клуб у Србији основан је 1928. године у Београду. Оснивач је био Војислав Кујунџић, а први председник Фердинанд Громберг, власник Смедеревске железаре – данашњег Ју-Ес Стила и сувласник Борског рудника.

Обнова ротаријанства у Југославији започета је 1989. године, када је у Београду формиран Иницијативни одбор за реоснивање Ротари клуба Београд, чији је председник био Драган Брајер. Ротари клуб Београд примљен је међународну организацију ротарија 8. маја 1992. године.

Постоје бројне предрасуде када је ротаријанство у питању, јер се често повезује са радом масонских ложа. За разлику од масона, рад ротари клубова је јаван, отворен за госте, предаваче, новинаре. Такође, ротари прима жене у своје чланство од 1989. године. Данас, 1,2 милиона ротаријанаца припадају неком од око 30.000 клубова у више од 160 држава у свету.

Ротаријанску значку некада су носили и британски премијери Винстон Черчил и Маргарет Тачер, писци Иво Андрић и Томас Ман, као и амерички председник Џон Кенеди.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер