Политика: У 2016. стопа рађања на КиМ у европском просеку, највишу стопу имала Француска (1,92 детета по жени), Шведска (1,85), КиМ (1,66), Албанија (1,54), Србија при дну листе са 1,46 деце по жени

 БЕОГРАД - Многи, не само лаици, сматрају да Албанија и, нарочито подручје Косова и Метохије, имају највишу укупну стопу фертилитета у Европи, šто није тачно, пише Политика.

Наиме, стопа фертилитета означава број живорођене деце и требало би, за просту репродукцију, да у просеку износи 2,1 дете по жени, али тренутно у Европи, ако изузмемо Грузију и Турску, таквих земаља нема.

Према подацима из 2016. највишу стопу фертилитета имају Француска (1,92 детета по жени) и Шведска (1,85), док су подручје Косова (1,66) и Албанија (1,54) на нивоу, па и испод европског просека, наводи лист.

На ове стопе фертилитета, у тексту објављеном на сајту „Макроекономије" „Српкиње и Албанке, статистика рађања у Европи", указује економиста Мирослав Здравковић, објављујући и табелу „Евростата" с подацима за све европске земље.

Србија је с општом стопом фертилитета од 1,46 деце по žжени при самом дну ове лествице, али то не изненађује, за разлику од поменутих подручја насељених претежно албанским становништвом.

Демограф Горан Пенев за Политику наводи да је на почетку транзиционог периода деведесетих година прошлог века општа стопа фертилитета у Албанији била 2,96 деце по жени, а на Косову и Метохији 3,59 и по томе је то подручје било с највишом стопом фертилитета у Европи.

Временом је дошло до пада стопе фертилитета у Албанији и на Косову, па је тако 2016. у Албанији регистрована стопа од 1,54 а на Косову 1,66 деце по жени. У исто време податак за Србију је 1,46 деце по жени.

На сва три подручја дакле, то је далеко испод стопе неопходне за просту репродукцију становништва, пише Политика.

На питање чиме се ово објашњава, Пенев каже да се и на овим подручјима некад високог фертилитета очигледно прихватају ниске репродуктивне норме. То се односи и на БиХ, Македонију и Црну Гору.

Стопа фертилитета на Косову и у Албанији се смањује и због укупног побољшања социјалног положаја жене и веће присустности планирања породице и контроле рађања, али и због бољег образовања становништва, каже Пенев.

Паду фертилитета веома доприноси и исељавање становништва, када са КиМ и из Албаније оно масовно емигрира,нарочито од 2000. до 2016.

Када је реч о КиМ, не исељава се само српско и остало неалбанско становништво него и албанско, које одлази ка земљама западне Европе, а слично се дешава и у Албанији.

(Политика)