Политика: Tри Коштуничина савета уочи избора у ДСС-у

Да би се избегао ризик цепања Демократске странке Србије после избора 12. октобра, сви кандидати за председника требало би да се унапред јавно обавежу да ће остати чланови странке и ако изгубе на изборима. Тако би ДСС могао да остане јединствен и да буде јачи после предстојеће изборне скупштине, један је од савета које је бивши председник и оснивач ДСС-а Војислав Коштуница прошле недеље упутио руководству ове партије.

Према извору „Политике”, ово је први пут да се Коштуница званично обратио органима ДСС-а од када је 19. марта поднео оставку на функцију председника странке и повукао се из политичког живота. Како сазнајемо, иако су страначки органи све време „у комуникацији” са бившим председником, Коштуница се заиста држао на дистанци и није се мешао у рад странке. И сада се обратио страначким челницима (и то само саветодавно) тек пошто су они изразили жељу да с њим разговарају о предстојећој изборној скупштини странке.

Према речима наших саговорника из врха ове партије, Војислав Коштуница не жели да се сврстава ни на чију страну у изборној трци која је почела, а једини који су до сада затражили подршку општинских и градских одбора јесу Милош Алигрудић и Санда Рашковић-Ивић. Коштуница, међутим, поручује да би, ко год да преузме руковођење ДСС-ом, ова странка требало да настави да промовише политику неутралности Србије – политичке и војне.

„Идеја политичке неутралности је та која, уз војну неутралност, једино може да обезбеди опоравак, опстанак и будућност Србије и Демократске странке Србије у њој”, каже се у овом писму у које је „Политика” имала увид.

Поред наведеног, Коштуница је истакао и да „странка по природи ствари треба да има институцију председника странке, јер би у противном била доведена у питање њена уобичајена страначка структура и уопште сама делотворност странке”. Тиме је, очигледно, рекао шта мисли о идеји да ДСС-ом, уместо класичног председника, руководе председник Главног одбора и председништво странке, коју, иначе, није прихватила ни већина чланова актуелног руководства.

О евентуалним изменама статута странке биће речи на сутрашњој седници Главног одбора ДСС-а, али Милован Милошевић, председник Извршног одбора странке, не очекује битније промене. У сваком случају, изборни процес у ДСС-у (на изборној скупштини ће се бирати и чланови новог Главног одбора) одвија се по досадашњим правилима, каже Милошевић за „Политику”. У Статуту ДСС-а наведено је да кандидат за председника може бити било који члан кога предложи најмање 10 општинских одбора или 50 скупштинара својим потписом.

Милошевић, иначе, не крије да је његов фаворит у председничкој трци – Алигрудић, због тога што, како објашњава, он жели да очува изворни ДСС и да чврсто и јасно настави препознатљиву политику ове странке, уз њену модернију презентацију. Милошевић наводи и да се Алигрудић обратио Извршном одбору и затражио подршку за своју кандидатуру, те да је око 90 одсто чланова ИО сада у његовом изборном штабу.

Према незваничним информацијама, Санду Рашковић-Ивић подржава велики део војвођанског одбора ДСС-а, а пре два дана су косовски одбор, општински одбори и повереништва са Косова и Метохије једногласно подржали њену кандидатуру за председника партије. Образлажући подршку, председник косовског одбора ДСС-а Ненад Којић је за Бету рекао да Санда Рашковић-Ивић поред Слободана Самарџића најбоље у странци познаје проблематику на терену.

„На скупштини смо инсистирали да изађемо на парламентарне изборе као национални фронт, односно да ДСС буде стожер националне опције, што Санда у свом програму заступа и пропагира, а поред тога наш предлог је био да ДСС не води искључиво политику неутралности него да се окрене ка истоку, то јест Руској Федерацији која нам је пружала и пружа највећу подршку за опстанак на КиМ, што је такође у Сандином програму”, додао је Којић.

Из већег броја незваничних извора, иначе, може се чути да је Рашковић-Ивић већ у предности у односу на Алигрудића, што, између осталог, говоре и њени бројнији медијски наступи. То је, опет, према речима других извора из ДСС-а, обично спиновање. Истина или трач, тек, она, наводно, рачуна макар на моралну подршку бивших функционера странке Ненада Поповића и Синише Ковачевића, јер има идеју да бивше чланове странке, који то желе, врати под окриље ДСС-а уколико победи. Поред тога, тврди извор „Политике”, и напредњаци би, наводно, више волели да виде њу на челу ДСС-а него Алигрудића, пошто би била спремнија на сарадњу са њима. Наш саговорник то поткрепљује наводима да је управо она била један од најгласнијих заговорника у ДСС-у да странка подржи Томислава Николића у другом кругу председничких избора 2012. године.

Чланови из Војводине који је подржавају, опет, како незванично сазнајемо, очекују да ће бити у власти са напредњацима уколико дође до прекомпозиције у Бановини или после евентуалних ванредних избора у покрајини.

С друге стране, може се чути да су Слободан Самарџић и Драган Јочић изразили спремност да буду Алигрудићеви кандидати за потпредседнике странке. За сада је неизвесно коме ће се приклонити председник београдског одбора ДСС-а Андреја Младеновић, кога би оба кандидата волела да предложе за потпредседника странке. Санда Рашковић-Ивић је пре неколико дана на представљању програма у Нишу најавила да ће Младеновић бити њен кандидат за потпредседника, али, према незваничним изворима, он се још није изјаснио ни за кога.

Б. Баковић, Д. Спаловић

(Политика