петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Све више Срба на хрватским потерницама
Хроника

Политика: Све више Срба на хрватским потерницама

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 04. август 2015.

Чак 1.200 грађана Србије и даље су на хрватским потерницама за ратне злочине, а тај број свакодневно расте. У току прошле и ове године, према подацима „Веритаса”, листа Срба за којима трага Хрватска увећана је за више десетина нових имена.

И док хрватски биро Интерпола убрзано додаје нове људе на листу најтраженијих бегунаца, потернице се спорије или никако не повлаче за људима против којих су поступци обустављени. Због тога Срби из Хрватске имају много разлога за опрез ако одлуче да крену у ту државу, али и било где у иностранство.

Хрватски судови у последње две године готово свакодневно отварају нове истраге за ратне злочине, јер та кривична дела никад не застаревају. Осумњичени се позива да се одазове суду, а уколико то не учини, за њим се најпре расписује локална потрага. Уколико осумњичени не буде нађен у Хрватској, хрватски биро Интерпола расписује за њим међународну потерницу. На тај начин списак тражених Срба стално расте, а 49 наших грађана тако је изручено Хрватској. У поступцима екстрадиције није се улазило у анализу доказа на основу којих Хрватска тражи изручење.

„Због сумње да су починили ратне злочине, за Србима које затражи Хрватска трага се у свим зонама Интерпола, осим неких делова Кине, као и на Хималајима. Интерпол о томе никога не обавештава, а ми прикупљамо податке о потерницама из домаћих и међународних извора, као и од наших људи у Хрватској. Сваки држављанин Србије који посумња да би се могао наћи на листи тражених треба да провери да ли је његово име на последњем списку који је доставила Хрватска, објављеном на веб-сајту Министарства правде или на нашем сајту”, каже Саво Штрбац, председник „Веритаса”, додајући да ће Хрватска ускоро доставити нови списак Срба тражених због ратних злочина, за који влада велико интересовање.

Последњи је пример генерала Борислава Ђукића, који је у Тивту ухапшен због минирања бране „Перуча”. Иако је знао да је на Интерполовој потерници, Ђукић је годинама летовао у Црној Гори. И ове године је при уласку све било у реду. У повратку генерал је задржан и сада је у екстрадиционом притвору.

„Хрватска потерница против генералаЂукића само је један од индикатора хрватске политике према Србима Крајишницима. Као и многе друге, она је превасходно политички акт. Масовна производња истрага, оптужница и пресуда у одсутности има за циљ спречавање повратка Срба Крајишника. Запрепашћујући је ниво бахатости и ароганције у тим ’фабрикатима’. Истина и докази нису битни, битна је само чињеница да су то документи једне државе, за које се очекује да их друге државе уваже као валидне, правно засноване документе”, каже за „Политику” Миле Новаковић, бивши командант крајишке војске.

Он зна да је његово име на хрватској потерници због случаја „Перуча”, иако је у Србији вођен поступак којим је утврђено да није учествовао у том догађају. За разлику од генерала Ђукића, генерал Новаковић не путује нигде ван Србије.

Крајишници, додаје наш саговорник, пажљиво прате шта ће Влада Србије урадити у случају генерала Ђукића.

„Пилатовско прање руку судске власти под изговором ’немамо против њега ништа, па не можемо тражити изручење у Србију’ –јесте ништа. То је мање од ништа. Генерал Ђукић је држављанин Србије па нека виде како друге државе бране своје држављане. Браћа Битићи су, како кажу, највећи међудржавни проблем са САД јер су били њихови држављани, а Американци одређују тај ниво проблема. Насер Орић је изручен БиХ, а не Србији која је тражила изручење, иако Суд и Тужилаштво БиХ немају против њега ништа, нити ће имати.Српска власт не предузима ништа да прекине прогон својих држављана по националној и верској основи”, оцењује Новаковић.

Црвена лампица

Да ли ће неко за ким је Хрватска расписала Интерполову потерницу бити задржан на граници или неће? Правила нема. Дешавало се да људи без проблема путују годинама, верујући да су хрватске потернице мртво слово на папиру, али и да задржавање зависи од расположења полицајца на граничном прелазу, као и од добре воље преподневне или поподневне смене.

Забележен је случај времешног Србина који је отишао у БиХ са старим пасошем. У повратку у Србију, уместо старог пасоша, предао је нову личну карту са чипом. При скенирању документа упалила се црвена лампица која означава да је особа на Интерполовој потерници. Овај знак за узбуну се у тим ситуацијама аутоматски упалио и у централи у Сарајеву. Тада полицајац, иначе Србин, и поред добре воље није могао да пусти овог човека, јер би у противном он био одговоран.

Још се препричава случај човека који је одслужио затворску казну за ратне злочине у Хрватској. Кући у Србију кренуо је преко Босне, где је на граници ухапшен јер потерница за њим није повучена, иако је своје грехе окајао.

Пример који опомиње јесте и искуство нашег грађанина који је пре неколико година отпутовао у Мађарску. Прешао је границу око девет часова ујутро, а током истог дана за њим је расписана потерница за ратне злочине. Ухапшен је по подне, када се враћао у Србију.

Доротеа Чарнић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер