петак, 18. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Сукоб Немачке и ЕУ са САД око руских гасовода
Хроника

Политика: Сукоб Немачке и ЕУ са САД око руских гасовода

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 14. децембар 2019.

 Европа и Америка – два трансатлантска војно-политичка савезника од Другог светског рата – оштро су се ове седмице разишле око питања ко у ствари одлучује о енергетској политици Старог континента.

Представнички дом америчког Конгреса у среду је одобрио предлог закона о војном буџету САД за 2020. годину, који предвиђа драконске мере против групе градитеља руско-западноевропског гасног пројекта „Северни ток 2”.

Након гласања у среду, републикански сенатор Тед Круз – иницијатор санкционисања актера „Северног тока 2” – поновио је да ће закон, „који ће усвојити Конгрес и потписати председник Доналд Трамп, омогућити енергетску безбедност Европе, и спречити Русију да дође до милијарди долара које би могла употребити за агресију”. Одлука Представничког дома налаже Стејт департменту да у року од 60 дана прецизира које компаније – градитеље „Северног тока 2” и њихове руководиоце треба подвргнути казненим мерама и санкцијама. У међувремену, и амерички Сенат треба у веома кратком року, до 20. децембра, да гласа о истом предлогу закона. Уколико оба тела америчког Конгреса у пуном саставу изгласају дотични предлог у закон, документ путује у Белу кућу, где председник Трамп може да га потпише или стави вето.

Берлин, а за њим и Брисел, јуче су се вербално, веома енергично супротставили намери Америке да одлучује о даљем профилу енергетског снабдевања Европе.

„Европска енергетска политика одлучује се у Европи, а не у Америци. Одбијамо било какве спољне интервенције и екстратериторијалне санкције”, саопштио је јуче Хајко Мас, немачки шеф дипломатије.

Затим је реаговала је и нова европска управа у Бриселу.

„Циљ Европске комисије од самог почетка је био да гасовод функционише транспарентно, у складу с принципима енергетског законодавства ЕУ. Брисел је против увођења санкција било којим компанијама које послују у складу са законима”, истакао је Фил Хоган, нови европски комесар за трговину.

Чињеница да Вашингтон – због устројства међународног финансијског система од Другог светског рата и непорециве доминације долара у том поретку – има шансе да утиче на завршетак изградње „Северног тока 2” (око 150 километара) разјарила је део опозиције у Немачкој.

„Немачка влада је капитулирала пред Америком, због ситуације око ’Северног тока 2’”, оценио је Штефан Котре, званични представник партије Алтернатива за Немачку (АфД).

„Канцеларка Ангела Меркел је још лане веома јасно рекла да је овај гасовод чисто економски пројекат између Русије и Немачке, као и да се на њега не односи законодавство ЕУ. Сада су САД успеле да овај пројекат повежу са дестабилизованом Украјином. Меркелова више није у стању да представља интересе Немачке, а камоли да их брани. Стабилност Украјине нема никакве везе са економским пројектима”, закључио је портпарол АфД-а.

Поводом претње америчких санкција „Северном току 2”, огласио се јуче и Рајнер Зиле, извршни директор аустријског ОМВ-а, једне од пет западних компанија суфинансијера тог гасовода.

„Санкције против ’Северног тока 2’ су удар на Европу и Немачку, блиске савезнике (САД). Време је да Берлин и Брисел заузму јасан политички став и узврате”, наводи се у Зилеовом саопштењу.

Матијас Шеп, извршни директор немачко-руске привредне коморе, одбацио је аргумент Вашингтона да „Москва енергетски дави Европу”, као „фалсификовану тврдњу”. Истовремено је препоручио Европи да предузме контрамере против Вашингтона, укључујући и санкције.

У којем правцу би даље могао ићи овај вербални отпор званичног Берлина и Брисела америчком закону против „Северног тока 2”, који је увелико у ужурбаној процедури у Конгресу – загонетка је.

На другом крају Европе, званична Софија је почела да показује знаке узмицања од убрзаног завршетка изградње „Турског тока”, чији су градитељи такође на мети најављених америчких санкција. Питање је може ли Бугарска да остане на европској мапи транзита гаса након неуспеха „Јужног тока”, истакао је бугарски председник Румен Радев у среду у једној ТВ емисији. „Ми Бугари дајемо свој новац како би руски гас могао да доспе до Европе”, изјавио је Радев. По његовим речима, Бугарска треба да направи анализу о томе када ће се за ту земљу исплатити „Турски ток”.

„Ако је то, како кажу, за 15 година, онда је то дуг период”, нагласио је Радев, уз оцену да би у Бугарској за то време могло да се изгради још више терминала за пријем природног течног гаса (ЛНГ), и обезбеди диверсификација испорука тог енергента од других снабдевача. Иначе, за продају свог ЛНГ-а Европи заинтересоване су САД.

Анатолиј Марков, амбасадор Русије у Софији, јуче је истакао да се Москва „нада” да ће изградња „Турског тока” бити реализована у року, тако да крак гасовода до маја 2020. стигне до Србије.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер