Европска комисија: У Србији ће и ове године јавни дуг наставити да расте, а дефицит ће пасти

Брисел – Привреда Србије ће и ове године бити у рецесији, али се позитивна нула сада чини ближом него пре неколико месеци. Ово је закључак из најновијег извештаја Европске комисије (EK) о европским економским прогнозама за земље чланице и кандидате. ЕK је тиме кориговала стопу економског раста са минус 0,5 на минус 0,1 одсто.

То значи да ће бруто домаћи производ (БДП), то јест све оно што грађани и привреда створе за годину дана, бити већи за око 150 милиона евра од очекиваног. Од номиналног, значајнији је, ипак, психолошки ефекат, јер је позитивна нула све ближа. То је на линији незваничних најава које могу да се чују с актуелних преговора са Међународним монетарним фондом, по којима ће ММФ стопу раста за Србију кориговати са минус 0,5 на нула процената.

У извештају ЕК наводи се да је највећи допринос овој ревизији раста дала ниска цена нафте на глобалном тржишту, која је нашој земљи као увознику тог енергента смањила трошкове производње. За следећу годину EK очекује раст привреде од 1,2 одсто.

Приватна потрошња биће у паду и ове (-1,7) и следеће године (-0,4 одсто). Осим становништва и држава ће мање трошити. Па ЕК за ову годину прогнозира пад јавне потрошње од минус 3,8, а догодине од минус 0,8 одсто.

На тржишту рада такође се виде негативне тенденције. Након смањења стопе незапослености на 18,9 одсто на крају 2014, током 2015. очекује се раст незапосленост и стопа од 19,3 процентна поена, да би 2016. била додано увећана (20,3 одсто). Највише због окончања процеса приватизације које Србији тек предстоји и најављеног смањења броја запослених у јавном сектору. Предузећа у државном власништву, посматрачи ЕУ за нашу земљу виде као највећи изазов.

Када је о инфлацији реч, аналитичари ЕК прогнозирају да ће и ове године цене бити испод циља који је поставила НБС (од 2,5 до 5,5 одсто). Према њиховим очекивањима, цене ће током ове године порасти 2,4 одсто.

Мањак у државној каси биће смањен са прошлогодишњих 6,7 на 4,9 одсто, док ће државна дуговања достићи 79,6 одсто БДП. Јавни дуг ће наставити да расте и током 2017. године.

У Бриселу је јуче у оквиру Регионалног дана сарадње представљен и извештај Балкански барометар у коме се мери какво је расположење грађана према Европској унији. Према том документу највећи оптимисти су становници Косова, јер чак 76 одсто испитаника мисли да је чланство у ЕУ добра ствар. Најопрезнији су испитаници из Србије (без Косова), где то мисли свега 41 одсто грађана.

Балкански барометар мери и услове пословања за компаније које нису у државном власништву. Тако 24 одсто испитаника из Србије мисли да се пословно окружење побољшало, док 36 одсто да је бизнис окружење лошије него што је било пре годину дана. Да се целокупна економска ситуација у Србији побољшала мисли свега пет одсто испитаника, док 74 одсто њих види погоршање. Занимљиво је да 27 одсто компанија из Србије нема интернет сајт, а више од половине испитаника из приватних фирми не користи друштвене мреже као вид рекламирања.

За регион заједнички изазов је висока стопа незапослености. О томе је на јучерашњем Регионалном дану сарадње говорио Владимир Глигоров, професор на Институту за међународне економске студије у Бечу. Према његовим речима у читавом региону највећи број анкетираних сматра да су срећа и везе од пресудног значаја за запослење.

– Изузетак су становници Албаније и Косова, где се мисли да је то могуће уз помоћ знања и вештина. То је највећи изазов за незапосленост у региону – закључио је Глигоров.

Јуче је било најављено и присуство министра спољних послова Ивице Дачића, али је он отказао долазак.

Од званичника ЕК такође је могло да се чује да ће до октобра за земље кандидате, међу којима је и Србија, добити пет до десет препорука које ће у оквиру програма европских економских реформи морати да испуне у наредном трогодишњем периоду.

Хан: Ускоро отварање првих поглавља

Прва поглавља са Србијом у процесу придруживања са ЕУ ускоро ће бити отворена, изјавио је јуче Јоханес Хан, европски комесар за суседство и проширење. Прво међу њима биће под бројем 35 које се односи на нормализацију односа са Косовом. Он наш преговарачки тим оцењује као веома посвећен, а како каже брзина отварања поглавља зависиће од нормализације односа са Косовом и унапређења владавине права. На питање новинара РТС-а да ли се може очекивати да се прва поглавља отворе у јуну, Хан је одговорио:

– Добро је да ме нисте питали које године у јуну.

Изразио је наду да ће преговори почети већ у току ове године. 

Очекује се раст БДП-а за 0,5 одсто

Премијер Александар Вучић изјавио је јуче да ће реалнија слика о бруто домаћем производу (БДП) бити у следећим кварталима, јер ће они поредити стање након поплава, те он ове године очекује привредни раст од 0,5 одсто.

Упитан на основу чега очекује привредни раст у овој години с обзиром на то да је у првом кварталу забележен пад БДП-а од 1,9 одсто, Вучић је рекао да први квартал није мерило, јер се он пореди са истим периодом лане, када је остварена највећа производња електричне енергије.

Након тога су се, подсетио је, догодиле поплаве, када је та производња драстично пала.

Очекује се, како је навео, додатно повећање производње у хемијском комплексу, покренута је производња у „Икарбусу”, у августу почиње са радом друга пећ у железари, а ускоро се очекује и покретање производње у ФАП-у, али и повећање прихода у аутомобилској индустрији. Танјуг

Табаковић: Није рано за приче о платама

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да за њу није (пре)рана прича са Мисијом Међународног монетарног фонда о повећању плата и пензија, али да није сасвим у реду то питање постави већ првог дана њихове посете.

Табаковићева је, гостујући на ТВ Б92, рекла да изношење у јавност само лоших вести захтева и одговор да онај ко предузима много непопуларних мера мора да износи и чињенице које неко третира као превише оптимистичне. „Резултат јесте добар. А ако говоримо о једнократном приливу добити јавних предузећа, уочавамо разлику у понашању претходних влада и ове. Закон је постојао и раније да јавна предузећа морају да уплате добит у буџет, и то у времену кад сам ја била посланик. Али сада су те обавезе изведене на прави пут, јер смо се сви определили да поштујемо законе и то не на папиру, него и у пракси”, рекла је Табаковићева.

Она је подвукла да сада постоји јака воља да се наплати порез, да се преведу запослени из сиве зоне у легалне токове који плаћају порезе и доприносе.

Упитана да ли би се, када је реч о повећању примања, требало држати крајњег рока, односно 2017. године, гувернерка је одговорила да не би требало да се држимо рока, него бројки у смислу одрживости јавних финансија. „Ако се буде пунио буџет, биће и основа за повећање примања”, рекла је Табаковићева. Танјуг

А. Телесковић

(Политика)