Блиц: Скоро две трећине грађана Србије за поновно увођење обавезног војног рока

Скоро две трећине грађана Србије је за поновно увођење обавезног војног рока, а тај проценат је највећи управо међу онима од 19 до 29 година, које би та обавеза прве погодила.

То показују резултати телефонске анкете коју је на репрезентативном узорку од 1.009 особа старости од 12 до 75 година спровела Агенција за истраживање тржишта и испитивање јавног мњења “Оупен сорс” од 6. до 11. марта 2015. године, а које “Блиц” ексклузивно објављује.

Ту идеју у већини подржавају и мушкарци и жене, с тим што је мушкараца нешто више (68,2 одсто) у односу на жене (55,1 одсто).

Исти однос, да је око две трећине испитаника за увођење војног рока а једна трећина против те идеје, осликава се и територијално (међу заговорницима предњаче Шумадија и западна Србија), као и у односу на тип насеља где испитаници живе, где је за редовни војни рок нешто веће расположење међу сеоским становништвом (64,7 одсто испитаника на селу и 59,3 одсто испитаника у граду).

За министра одбране Братислава Гашића резултати анкете само потврђују да Војска Србије ужива велико поверење међу грађанима.

- За увођењем обавезног рока сада, међутим, нема потребе, а није ни опција јер је за то потребно да се обезбеде милијарде динара за оспособљавање касарни које су напуштене, након обустављања обавезног служења војног рока, као и за набавку опреме. Веће интересовање младих за Војску решава се додатним упутима на добровољно служење војног рока и тако ће бити и у наредном периоду - каже Гашић за “Блиц”.

Осим поверења у војску и “војничке традиције која се у Србији баштини”, један од главних разлога за овакве резултате је, према мишљењу директора агенције “Оупен сорс” Павла Ђокића и - носталгија.

- Ту, пре свега, мислим на генерацију људи старијих од 40 година којима је војска, она некадашња ЈНА, остала у лепом сећању. То се види и по томе што је већина њих за то да војни рок, као некада, траје 12 месеци. Међу млађима који су за враћање обавезног одласка у војску, преовлађује, међутим, мишљење да би војни рок требало да буде краћи - каже Ђокић.

Он процењује да је на овакав став испитаника утицало и то што су ратови прошли, али и економска ситуација у којој, пре свега млади, војску виде као пут до запослења, до сигурности.

- Војска више није баук - каже Ђокић.

Требјешанин: Можда се шале

Психолог Жарко Требјешанин признаје да му резултати анкете изгледају “невероватно”.

- Можда има ту и оних који су се шалили када су рекли да су за увођење обавезног војног рока - каже он.

Процењује, ипак, “под претпоставком да се нису сви шалили”, како је могуће да се јавља нека врста носталгије у погледу времена проведеног у војсци, код оних који су одслужили своје.

- С друге стране, они који нису служили војску можда се воде филмовима у којима је војска романтизована - каже Требјешанин.

Он се пита и да ли су се људи тако изјашњавали баш због тога што им та могућност изгледа далека и невероватна.

- Питање је да ли би тако било и када би се сада покренула процедура за враћање обавезног служења војног рока. А сетимо се и како је било 90-их година, када је загустило - додаје Требјешанин.

У региону

Све државе у региону одрекле су се обавезног војног рока и прешле на професионалну војску. Словенија је, наравно, била прва. Касније Албанија, Македонија, Црна Гора, Србија, као и БиХ. Обавезно служење напустиле су и Бугарска, Литванија, Летонија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска.

Марко Р. Петровић, Мирослав Кос

(Блиц)

Политика: Срби опет хоће у војнике

„Радо Србин иде у војнике” – овако би се можда најкраће и најтачније описали резултати недавног истраживања у вези са враћањем обавезног служења војног рока. Наиме, готово две трећине испитаника је одговорило позитивно на питање да ли сте за увођење обавезе служења војног рока, објашњава за „Политику” Павле Ђокић, директор агенције истраживање тржишта и испитивање јавног мњења „Open source”.

Истраживање ове мање познате агенције, спроведено широм Србије између 6. и 11. марта путем телефонске анкете 1.009 особа оба пола, од 12 до 75 година, показало је да је већина испитаника за враћање војног рока и то у периоду од 12 месеци, колико се некада служило. Иначе, данас војни рок младићи и девојке могу да служе добровољно и он траје три месеца.

– Интересантно је да је у подели према старосним групама чак две трећине испитаника у свакој категорији позитивно одговорило на постављено питање. Међу испитаницима у доби од 20 до 29 година чак 65,1 одсто мушкараца је за обавезно служење војног рока, док је најмањи проценат оних који су одговорили са „да” у групи од 12 до 19 година: ту је 54,7 одсто мушкараца одговорило позитивно – истиче Ђокић.

Деведесетих година прошлог века углед Војске је био нарушен и многи млади људи су на све начине покушавали да избегну служење војног рока. Овај тренд се наставио и почетком прве деценије овог века. Војни рок је скраћиван, а свему томе допринела је и афирмација цивилног служења војног рока која је превазилазила смисао приговора савести, који се иначе уважава у савременим државама. Парадоксално, уочи професионализације ВС све више младих људи постало је заинтересовано за одлазак у војску, да би се у последњој генерацији регрута за коју је важило обавезно служење војног рока тражило место више у касарнама, као да је реч о хотелу усред туристичке сезоне.

– Деведесете године остаће упамћене као изузетно тешко доба, био је грађански рат, сукоби и све то је допринело урушавању угледа војске. Међутим, војна традиција је дубоко укорењена у нашем народу, а то показује и овакво истраживање – каже Видосав Ковачевић, генерал-мајор у пензији, бивши начелник Војне академије.

По његовом мишљењу, увођење професионалне војске је „преписано” са запада зарад прилагођавања неким стандардима, али су при том запостављене традиција и историја нашег народа.

– Мислим да наш народ размишља да је боље имати војника у кући него незапосленог младог човека који ће се можда одати пороцима, јер нема шта да ради. Уверен сам да би када би се вратила обавеза војног рока било мање страдалих међу младима у саобраћајним несрећама – истиче наш саговорник.  

Питамо да ли је можда одлука о професионализацији војске требало прво да иде на референдум, баш због такве војне традиције коју Србија има.

– То јесте прилично озбиљно питање, можда чак и за референдум – истиче Ковачевић.

Висок проценат младих до 29 година који су за враћање обавезног служења војног рока, по мишљењу Павла Ђокића, има везе и са тренутном економском ситуацијом. Јер војска је сигурна институција, а овде је реч о младим људима који су завршили или завршавају школовање и који верују да ће у војним структурама лакше наћи посао.

То потврђује и генерал Ковачевић који верује да се млади људи данас одлучују да добровољно одслуже војни рок, надајући се да ће наћи посао у војсци.

– Млади су све више окренути војсци. Када сам 2005. године постао начелник Војне академије имали смо 21 кандидата. Четири године касније, када сам кренуо у пензију, број кандидата за Војну академију износио је 1.200 младих, а данас их има и више од 1.500. И то је довољан показатељ колико је војни позив интересантан младим људима – објашњава Ковачевић.

Желе годину дана у униформи

Да смо земља са богатом војном традицијом показало је истраживање и према региону – највећи проценат људи који су за увођење обавезе одласка у војску јесте из Шумадије и централне Србије (29,6 одсто), док је најмањи проценат (22,8) са позитивним одговором забележен код испитаника у источној Србији.

За обавезну војску су највише људи са средњом школом (64,3 одсто), док је оних са факултетском дипломом који сматрају да треба да се врати обавезни рок – десет одсто мање. Нешто више испитаника из сеоске средине је за повратак обавезног војног рока (64,7 одсто) у односу на 59,3 одсто оних из градске средине.

Интересантно је да чак 45,7 одсто испитаника мисли да војни рок треба да траје годину дана, 20,4 одсто би да војска траје девет месеци, док 31,9 одсто анкетираних верује да је војни рок од шест месеци – довољан. Чак 75,4 одсто испитаних сматра да би мушкарци обавезно морали да иду у војску, док жене могу да иду по жељи.

Дејана Ивановић

(Политика)