петак, 22. октобар 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Спољна трговина иде преко пореских рајева
Хроника

Политика: Спољна трговина иде преко пореских рајева

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 26. септембар 2021.

 Према подацима Народне банке Србије (НБС) о платном промету с иностранством, резиденти су у периоду јануар–јун 2021. године извршили плаћања према земљама које је Евростат (BOP Vademecum) класификовао као офшор зоне у противвредности од 472,2 милиона евра, што је за 11,9 одсто мање у односу на исти период претходне године.

Око 80 одсто трансакција из ових земаља односи се на плаћања за увоз робе – 379 милиона евра, а највећи део ових плаћања обавила су предузећа регистрована за трговину на велико осим трговине моторним возилима и мотоциклима (115,2 милиона евра), производњу основних метала (93,2 милиона евра) и експлоатацију руда и метала (60,9 милиона евра).

Посматрано по земљама, највећа плаћања остварена су са Хонгконгом (379,3 милиона евра), Сингапуром (56,4 милиона евра), Либаном (10,6 милиона евра), Сејшелима (7,3 милиона евра) и Британским Девичанским Острвима (5,7 милиона евра). У периоду јануар–јун 2021. прилив из офшор земаља износио је 652,5 милиона евра, што је за 76,9 одсто више него у истом периоду претходне године и повећање прилива се у највећој мери односи на коришћење кредита од повезаних лица из иностранства (259,2 милиона евра).

Ту се истиче раст платног промета са Хонгконгом, који расте последњих шест година имајући у виду да је тај раст у великој мери резултат и директних инвестиција из ове земље у српска предузећа из сектора прерађивачке индустрије и рударства. То говоре и подаци по земљама за првих шест месеци 2021. године – највећи део прилива реализован је са Хонгконгом (510,1 милион евра) и Сингапуром (74,7 милиона евра).

У прошлој години резиденти су извршили плаћања према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне у противвредности од 1,061 милијарде евра, што је за 22,6 одсто мање у односу на 2019. годину, док је наплата из ових земаља износила 818,5 милиона евра, што је за 19,7 одсто више у односу на 2019. годину.

И у 2020. години најзначајније трансакције у 2020. години се односе на плаћања остварена са Хонгконгом (806,1 милион евра), за којим следе Сингапур (169,8 милиона евра), Британска Девичанска Острва (24,2 милиона евра), Либан (24,1 милион евра) и Линхештајн (11,3 милиона евра). Око 85 одсто трансакција односи се на плаћање увоза робе (901,3 милиона евра), а највећи део ових плаћања обавила су предузећа регистрована за производњу основних метала (26,4 одсто), рударство (13,6 одсто), неспецијализовану трговину на велико (9,3 одсто), трговину електричним апаратима за домаћинство (8,9 одсто) и производњу рачунара и периферне опреме (8,5 одсто).

Што се тиче прилива, највећи део се односи на наплату извоза робе (око 43,7 одсто) и коришћење кредита од повезаних лица из иностранства (око 27,1 одсто), а посматрано по земљама у 2020. године највећи део прилива реализован је са Хонгконгом (555,5 милиона евра) и Сингапуром (146,7 милиона евра).

Од Андоре до Девичанских острва

Сагласно методологији Евростата земље које су класификоване као офшор зоне су: Андора, Антигва и Барбуда, Ангвила, Аруба, Барбадос, Бахреин, Бермуди, Бахами, Белизе, Кукова Острва, Курасао, Доминика, Гренада, Гернзи, Гибралтар, Хонгконг, Острво Ман, Џерси, Сент Китс – Невис, Кајманска Острва, Либан, Сент Лусија, Лихтенштајн, Либерија, Маршалска Острва, Монсерат, Маурицијус, Науру, Ниуе, Панама, Филипини, Сејшели, Сингапур, Сент Мартин, Туркс и Каикос Острва, Сент Винсент и Гренадини, Британска Девичанска Острва, Америчка Девичанска Острва, Вануату и Самоа.

Ј. Рабреновић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће преузимање власти у Авганистану од стране талибана довести до преливања кризе у околне земље?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер