Početna strana > Hronika > Politika: Škoti i Englezi u evropskom pingpongu
Hronika

Politika: Škoti i Englezi u evropskom pingpongu

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 17. jul 2014.

London zastrašuje Škote da će biti ekskomunicirani iz EU protiv svoje volje

Novom predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru Škotska nije bila ni na kraj pameti kada je rekao da Evropska unija neće primati nove članice sledećih pet godina, ali je protivnicima škotske nezavisnosti ova izjava dobrodošla.

Šezdesetak dana pred referendum procenat onih koji će glasati za nezavisnost popeo se sa 39 na 41 odsto, ali je i broj onih koji se protive odvajanju od Velike Britanije takođe porastao sa 44 na 46 odsto. Broj neodlučnih smanjio se na 13 odsto, a većina neopredeljenih želela bi da Škotska ostane u Evropskoj uniji, čak iako Velika Britanija odluči da iz nje izađe. Od rešenja ove slagalice mogao bi da zavisi ishod septembarskog referenduma u Škotskoj, od koga strepe i Brisel i London – i Madrid i Barselona.

Ukoliko se za ova dva meseca javno mnjenje preokrene i Škoti glasaju za otcepljenje, to bi pogodovalo i vlastima u Kataloniji koje predvode tamošnji pokret za nezavisnost od Španije i planiraju izjašnjavanje za novembar. Predsednik katalonske vlade Artur Mas otvoreno je priznao da bi voleo da Škotska glasa za nezavisnost.

Ukoliko do toga dođe, Edinburg će pregovarati o položaju Škotske u EU, a to će biti korisno za Kataloniju, kaže Mas.

Nije jedini koji očekuje da se EU prilagodi novim okolnostima ukoliko dođe do cepanja već postojećih članica. Aleks Salmond, predsednik škotske vlade, već mesecima iza glavne scene, sa ekspertima u Briselu pokušava da nađe zakonski okvir po kome bi Škotska glatko prešla u EU kao nezavisna država čim u martu 2016, godinu i po dana posle referenduma, ozvaniči svoj status.

Za to ima dosta sagovornika u EU koja se neće lako odreći teritorije, stanovništva i prirodnih bogatstava Škotske. Niti je naterati da čeka u redu, zajedno sa Srbijom, Crnom Gorom, Albanijom... državama koje tek treba, za više od pet godina, da postanu članice. Zvanično, međutim, čelnici u Briselu su više puta preneli stav da će novonastale države morati da prođu kroz ceo proces pristupanja, baš kao i zemlje na Balkanu.

Protivnicima škotske nezavisnosti Junkerova izjava je dobrodošla. London tvrdi dase Škotska, bude li glasala za otcepljenje, neće vratiti u EU pre 2019. Tako bi, kako tvrde pripadnici pokreta „Bolje je zajedno”, odlazak Škotske iz Velike Britanije značio da ona napušta i EU.

Škotska vlada to ocenjuje kao zastrašivanje zvaničnog Londona. Ironija je tim veća što se u britanskoj prestonici vodi kampanja za izlazak zemlje iz EU, o čemu će se cela država izjašnjavati već 2017. budu li torijevci na vlasti.

Uzalud je Junkerova portparolka naknadno objasnila da novi predsednik EK uopšte nije mislio ni na Škotsku ni na Kataloniju kada je govorio o petogodišnjem moratorijumu na proširenje. Škotska je, tvrdi ona, „potpuno odvojeno pitanje”. To je, kako je dodala, „unutrašnja stvar Ujedinjenog Kraljevstva” i Brisel će „poštovati rezultate škotskog referenduma”. Ma šta to značilo.

Z. Šuvaković

(Politika)