Политика: Шешељевих девет година у Трибуналу

 Уградња пејсмејкера и лечење под не баш разјашњеним околностима Војислава Шешеља, изнова је вратило лидера Српске радикалне странке на ступце светске штампе.

Деветогодишњи судски поступак против њега, јасније него иједан други, показао је и наличје Трибунала за бившу Југославију.

Процес који у марту ове године треба да буде окончан завршним речима, обележило је много тога: смена 11 тужилаца, Шешељеви препознатљиви цинични коментари у судници, дуели са судијама, тужиоцима и сведоцима, али и – штрајкови глађу, одбијање лекова, девет година трајања притвора и оптужбе да га у Трибуналу трују, а у болници покушавају да га убију.

Да је суђење политички мотивисано признала је и бивша тужитељка Карла дел Понте када је у својој књизи написала да јој је покојни Зоран Ђинђић својевремено рекао: „Води Шешеља и не враћај га.” И тужилац Серж Брамерц признао је пред Саветом безбедности УН-а са оценом да „Трибуналу не служи на част“ суђење Шешељу, рекавши да тај процес није пример како треба да функционише међународно право.

У свом препознатљивом стилу, Шешељ је у завршници поступка захвалио Трибуналу што је од њега начинио значајну историјску личност, оцењујући да ниједан уџбеник међународног кривичног права неће моћи да се напише, а да се не помене његов случај.

„Шта човек у свом малом животу може више да пожели”, рекао је Шешељ у свом стилу.

Оптужница против Шешеља подигнута је 14. фебруара 2003. године, а десет дана касније он се добровољно предао. У децембру исте године суд је одлучио да му ограничи телефонску комуникацију. Суђење је почело три  и по године после Шешељеве предаје, 27. новембра 2006. године. Он је одбио да се појави пред судијама јер је од 10. новембра штрајковао глађу. Суд је издао налог о наметању браниоца уз закључак да је „самозаступање оптуженог од 20. октобра 2006, знатно ометало ваљано и експедитивно вођење поступка”.

Тужилаштво је изнело уводну реч 27. и 28. новембра 2006, а Шешељ је у децембру пребачен у холандску затворску болницу. До 8. децембра Шешељ није дозволио да му холандски лекари пруже медицинске услуге, после чега је обавестио суд да одустаје од одбијања хране и лекова.

Суђење је настављено 7. новембра 2007, уводним речима оптужбе. Извођење доказа почело је 11. децембра 2007. Претресно веће донело је 4. маја прошле године одлуку по правилу 98 бис и одбило захтев оптуженог за ослобађајућу пресуду. Председавајући судија Жан-Клод Антонети је приложио супротно мишљење, рекавши да сматра да Војислав Шешељ није учествовао у удруженом злочиначком подухвату са Слободаном Милошевићем, Радованом Караџићем и, како је рекао, осталима.

Шешељ је раније најавио да ће, уколико не буде ослобођен по свим тачкама оптужнице, изводити доказе одбране уз услов да му Трибунал плати трошкове. У супротном, неће доказивати да није крив, већ ће изнети завршну реч коју ће посветити нерегуларностима суђења због ускраћивања права на одбрану.

Он је на једној од последњих расправа говорио и о томе да нема пара да плати лекаре по свом избору, а председавајући судија Антоанети му је предложио да позове лекаре или зубаре „без граница”, на шта је Шешељ одговорио да није социјални случај, већ пацијент УН. И поред негативних резултата анализе крви, односно теста на 2.000 супстанци које би могле да изазову тровање, Шешељ је остао при тврдњама да је био трован. На једној од последњих расправа, он је саопштио да му је, после медицинске интервенције на срцу спржен центар за љубав, али да га у животу одржава центар за мржњу.

Процес је обележила и независна истрага такозваних пријатеља суда о његовим оптужбама да је Карла дел Понте утицала на сведоке како би га теретили пред судом.

Пријатељи суда су утврдили да за то нема основа, али у архивама је остало да је у марту 2007. године Шешељ имао притужбе као и сведоке спремне да потврде да су били лишавани сна, уцењивани, да им је прећено као и да им је, у замену за изјаву, обећан новац, нови идентитет и релокација у друге земље. Један од сведока је, чак, тврдио да су му нуђене услуге „младих плесачица” о трошку Трибунала.

Прошлог октобра Шешељ је други пут осуђен за непоштовање суда. Одлучено је да 18 месеци затвора, колико му је изречено, служи упоредо са 15 месеци затвора, што му је била прва казна за непоштовање суда. Судије су утврдиле да је Војислав Шешељ намерно обелоданио идентитет 10 од 11 заштићених сведока.

У завршници извођења доказа тужилаштва, Шешељ је поднео захтев тадашњем председнику суда Патрику Робинсону да покрене поступак за непоштовање суда против бившег управника Притворске јединице УН Тимотија Мекфадена. Ако то не учини, упозорио је Шешељ, већ минимални углед Трибунала у светској јавности биће додатно урушен.

Шешељ је поменуо депешу упућену Стејт департменту из америчке амбасаде у Хагу, објављену на сајту „Викиликс”, оцењујући да то потврђује да се америчка влада мешала у рад Трибунала.

Према Шешељу, Мекфаден је достављао податке америчким државним органима о здравственом стању Слободана Милошевића. Захваљујући тим документима, сматра Шешељ, Трибунал би се до пролећа могао „срушити као кула од карата” и да је јасно да је Трибунал под истом јурисдикцијом као и логор Гвантанамо.

Доротеа Чарнић

(Политика)