среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: САД и њене тајне службе преузимају главну реч у Украјини
Хроника

Политика: САД и њене тајне службе преузимају главну реч у Украјини

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 17. април 2014.

Дан пошто је Бела кућа званично потврдила да је директор Централне обавештајне агенције (ЦИА) Џон Бренан прошлог викенда боравио у Кијеву, новинарима се нуде индиције и полудокази, по којима ЦИА вуче конце у „малој Русији” – што је име за Украјину у обавештајном жаргону САД. Ово име је преузето из времена између 1859. и 1862. године, када је каснији пруски канцелар и ујединитељ Немачког царства Ото фон Бизмарк боравио у Санкт Петербургу, као амбасадор Берлина.

„Не само да Вашингтон до данас титулише Украјину по пруском рецепту, већ се равна према закључку из једне Бизмаркове депеше, по којој моћ Русије може бити каналисана само ако се одвоји од ’мале Русије’”, тврде извори из окружења немачке обавештајне службе БНД.

Све указује на закључак да су САД преузеле тактику коју је Берлин следио пре стотину и више година, упркос чињеници да је тек залагањем Русије, а уз противљење Француске, Велике Британије и Аустрије, омогућено уједињење Немачке под царском заставом Берлина, то јест припајање немачких регија које су до тада биле у склопу такозване царинске уније Беча. 

Професионални обавештајци, од европских служби до израелског Мосада, кажу да је посета шефа ЦИА Кијеву била планирана као сигнал Москви да САД преузимају такозвану агенду од Брисела.

„Они сада воде реч о будућој позицији Украјине између Истока и Запада”, рекао је у телефонском разговору један од „Политикиних” саговорника који није желео да буде именован.

Као доказ реченог указао је на „прозирну камуфлажу” Бренана, који је допутовао у Кијев под лажним именом, али при том није ни покушао да прикрије своје присуство у украјинској престоници.

Други извори додају да је посета Бренана била демонстрација америчког присуства у (будућим) одлукама прелазне украјинске владе.

„Објашњење Беле куће за јавност, по којој је посета Бренана Кијеву била рутинска, скрива поруку коју је Москва извесно разумела. Ако шеф ЦИА ’рутински’ посећује Украјину, то значи да у тој земљи има своју филијалу и да између тамошњих служби и америчке централе постоје партнерски односи”, каже извор „Политике”.

У бечким обавештајним круговима указује се на телефонски разговор између представника власти у Кијеву и америчких изасланика који је регистрован у војној прислушној опсерваторији „Кенигсварте” на самој аустријској граници према Словачкој. Изградња ове прислушне станице финансирана је од стране САД, одакле потиче и технички најсавршенија опрема која омогућава надзор етра од западног Балкана до Москве. Аустријанци су, као што је познато, техничко особље, а само део добијених информација је приступан Бечу. Лавовски део се прослеђује „на невиђено” америчким партнерима, у склопу уговора о дугогодишњој војно и обавештајно-техничкој сарадњи.

У поменутом, прислушкиваном разговору, украјинској страни је наводно предочено да је налог за путовање Бренана у Кијев садржао реченицу „срећан пут, Џон”. Према објашњењу обавештајних зналаца, тако се у САД „потписују” налози за путовања обавештајних званичника у иностранство.

Милош Казимировић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер