Политика: Руски пркос на Арктику

После повлачења „Ексон мобајла” са једног од највећих нових налазишта нафте на свету, „Гаспром” понудио сарадњу „Росњефту”

Арктички океан је руска „нафтна Саудијска Арабија”. Наставићемо да трагамо за нафтом увек и свуда. Ако партнери могу да се прикључе – добро је – а ако не могу ми ћемо наставити сами, изјавио је први човек „Росњефта” Игор Сечин ових дана после присилне одлуке америчког „Ексон мобајла” да се повуче из заједничког подухвата истраживања нафте на баснословно богатим налазиштима усред Арктичког круга.

Може ли Русија да задржи статус највећег светског произвођача нафте и амбициозног протагонисте нових петроистраживања ако се, према сопственим подацима, ослања на западну технологију у половини домаћих пројеката са уљним шкриљцима и 80 одсто радова на подводним налазиштима?

У палети санкција Запада Русији, кризе у Украјини, Вашингтон је веома прецизно ограничио сарадњу америчких нафташких компанија и специјализованих петрохемијских компанија („Халибартон”, „Шлумбергер”...) са руским партнерима у пословима на Арктику, експлоатацији петролеја из уљних шкриљаца, и подводним истраживањима налазишта црног злата, укључујући и послове на Каспијском језеру.

„Уместо да се предају пред тим западним санкцијама, Руси су изашли са планом ’русификације’ технологија које ће користити у једном од највећих досадашњих настојања света да пронађе нафту у леденим водама Арктичког океана”, оценио је јуче „Њујорк тајмс”.

Одлучан да настави са арктичким бизнисом, „Росњефт” је за следећу сезону радова на Арктику (август–октобар) већ резервисао шест платформи једне норвешке компаније и пазарио руско-венецуеланску компанију која се бави екстракцијом нафте са подводних терена. Истовремено, руски нафташи започели су преговоре са кинеским партнерима који су изгледа вољни да део плутајућих платформи повуку из Јужнокинеског мора на Арктик.

Највећа новина у арени руског нафташког бизниса настала након увођења санкција је ипак ових дана дискретно пласирана вест да је руски „Гаспром” најавио могућност сарадње са „Росњефтом” у Арктичком кругу, уколико „Ексон мобајл” и следеће сезоне буде спутан западним санкцијама. Истина, представници „Гаспрома” су најављену сарадњу дефинисали као „техничку могућност”.

Ипак, било каква могућност сарадње „Росњефта” и „Гаспрома” – по западним оценама „два озбиљна пословна ривала” – изненадила је посматраче са обе стране Атлантика.

„Уместо да изазову раздор у најужем кругу пословних сарадника Путина, западне санкције нагнале су их на тешњу сарадњу. Сама помисао да би два конкурента могла да сарађују да би смањила последице санкција, један је од најјачих сигнала да – након седам месеци од увођења забране пословања са Русијом, казнене мере Запада имају управо супротан ефекат од прижељкиваног”, оцењује америчка медијска мрежа Си-Ен-Би-Си.

У међувремену, водеће западне нафташке компаније ових дана више су него уздржане у проценама колики губитак ће – док трају санкције – претрпети због пресеченог вишедеценијског бизниса са Русима. Уз пут, западни петробизнис ушао је у некадашњи СССР још 1929. године на позив Јосифа Висарионовича Стаљина.

Јуче је „Ексон мобајл” из Арктичког круга одшлепао нафтну платформу „Западна Алфа” након што је летос платио 700 милиона долара за кратки наставак истраживања на налазишту – за које се ових дана испоставило да садржи можда и 750 милиона барела резерви петролеја. Истовремено, „Шлумбергер” је повукао из Русије већину америчких и европских петроексперата који су годинама примењивали западну технологију на совјетским, а касније и руским налазиштима.

Осека западних петростручњака, високо специјализованих машина за истраживање и експлоатацију петролеума у екстремним условима Сибира и Арктика и финансијске подршке мегапројектима није изазвала малодушност дојучерашњих руских партнера, пре је подстакла њихов пркос. Руски председник Владимир Путин одобрио је ових дана оснивање државне компаније за сервисирање петроиндустрије, са циљем да где год може и што пре замени услуге „Халибартона”, „Шлумбергера” „Бејкер Хјуа” и осталих.

Искорак у Персијски залив

Водеће руске енергетске компаније „Гаспром” и „Росњефт” заинтересоване су за бизнис у Абу Дабију, најавио је заменик руског министра енергетике Јуриј Сентјурин током недавне посете званичнеделегације Москве највећем и најбогатијем међу седам емирата у саставу Уједињених Арапских Емирата. „’Гаспром’ има могућности да снабдева течним природним гасом УАЕ због недостатка природне сировине у тој земљи. Истовремено, ’Росњефт’ намерава да отвори представништво у УАЕ, најавио је Сентјурин.

„Росњефт” је званичницима УАЕ већ предочио заинтересованост да сенадмеће за петроконцесије, чији је уговор о изнајмљивању на 75 година истекао јануара ове године. Званични Абу Даби одлуку о избору партнера за експлоатацију и даља истраживања нафте на налазиштима која производе више од половине нафте УАЕ треба да донесе почетком идуће године.

Приликом недавног сусрета председника Руске Федерације Владимира Путина и принца Абу Дабија и заменика врховног команданта оружаних снага УАЕ Мухамеда бин Зајида ел Нахјана у Сочију, двојица лидера истакли су да њихове земље уживају „привилеговане односе”.

Тања Вујић

(Политика)