петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Ребаланс буџета с више непознатих
Хроника

Политика: Ребаланс буџета с више непознатих

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 17. септембар 2011.

Минус у прекројеној државној каси у складу је са договором који је Влада Републике Србије постигла са Међународним Монетарним фондом, али је рачуница којом је то постигнуто – непозната. Овако би у најкраћем могао да буде закључак са јучерашње конференције за новинаре која је одржана након што је влада усвојила ребаланс буџета за 2011. годину. А уколико посланици у скупштини буду изгласали овако прекројену државну касу, минус у републичком буџету биће повећан за чак 22 милијарде динара.

Како је на јучерашњој конференцији за штампу истакао Душан Никезић, државни секретар у Министарству финансија, „удвојени предлог ребаланса буџета је у складу са договором са ММФ-ом по коме дефицит целе државе не може бити већи од 4,5 одсто бруто домаћег производа”. Упркос упорном инсистирању новинара, чак и после конференције за штампу, остало је нејасно на који начин је влада успела да уштеди новац. Уместо бројки које би као коначан резултат имале најмање 15 милијарди динара уштеде, што је договорено са ММФ-ом, државни секретар је неколико пута поновио да је „дефицит у складу са планом”.

– Усвојен је предлог ребаланса буџета по коме приходи у каси износе 707,3, а расходи 850,1 милијарди. Дефицит у буџету је 142,8 милијарди динара – казао је Никезић на почетку конференције за штампу.

То значи да су у односу на првобитни план приходи значајно подбацили, па су уместо 726 милијарди, колико је било предвиђено Законом о буџету за 2011. годину, ребалансом смањени за чак 19 милијарди динара. Шта је таквом паду прихода кумовало на јучерашњој конференцији за штампу није могло да се чује јер државни секретар о приходној страни буџета уопште није говорио. С друге стране, расходи су, у односу на првобитни план, већи за нешто више од три милијарде динара. То значи да је минус у републичкој каси проширен за укупно 22 милијарде динара.

Државни секретар јуче, такође, није изнео податак ни колико износе консолидовани приходи и расходи, као и дефицит целе државе у милијардама динара, у који су укључене локалне касе и фондови. Истакао је једино да у процентима минус износи 4,5 одсто БДП-а. Иначе, у Меморандуму о разумевању са ММФ-ом наводи се да дефицит целе државе не може да буде већи од 153 милијарде динара. У истом документу пише и да дефицит Јавног предузећа „Путеви Србије” за целу годину мора да се ограничи на 1,5 милијарди. То значи да, ако је договор са фондом испоштован, дефицити свих локалних каса, као и покрајинског буџета, али и фондова, могу бити повећани за максимално 9,5 милијарди динара.

На упорно инсистирање новинара да изнесе рачуницу којом је то постигнуто, Никезић је одговорио: „Највећа уштеда од 8,4 милијарди динара направљена је на капиталним расходима, али тако што ниједна инвестиција није угрожена, већ је само дошло до промене у динамици плаћања.”

На констатацију новинара да ту није реч о суштинској уштеди јер је практично само „испеглан” јаз од 10 милијарди динара који је настао након усвајања Закона о финансирању локалних самоуправа, па су општине с једне стране добиле, а с друге изгубиле новац, Никезић каже: „На консолидованом нивоу гледано, дефицит је у складу са договором са ММФ-ом.”

Према његовим речима, битно је да се од капиталних инвестиција није одустало, као и да субвенције привреди, пољопривреди и подстицању запошљавања, нису смањене.

Додао је и то да су највише повећани расходи за запослене (7,5 милијарди динара), али су и дотирања за ПИО фонд увећана (7,2 милијарде). То значи да ће запослени и пензионери у октобру моћи да очекују повишицу личних примања за око 1,4 одсто. Увећана су и социјална давања за око 3,1 милијарду динара како би се обезбедила редовна исплата свих социјалних обавеза до краја године. Како је објаснио државни секретар смањени су расходи на име камата које држава плаћа за око 3,5 милијарди динара. Ипак, буџети појединих министарстава знатно су повећани. Никезић је објаснио да је томе највећим делом кумовало повећање трошкова за запослене, односно индексација зарада, па су и у оним министарствима који имају много запослених буџети већи него што је то првобитно било планирано законом.

Касније је из Министарства финансија новинарима као додатно појашњење прослеђена и табела из које се види да су највише повећани текући расходи, а највише су срезани трошкови за капиталне издатке. Смањени су и трошкови за набавку финансијске имовине (1,1 милијарда), али су и субвенције мање за 0,7 одсто.  

На крају је, ипак, остало нејасно којом рачуницом је дефицит целе државе ограничен на 153 милијарде динара.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер