петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Полемика о новим условима ЕУ – порука Ивице Дачића министарки за европске интеграције
Хроника

Политика: Полемика о новим условима ЕУ – порука Ивице Дачића министарки за европске интеграције

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. април 2015.

Већ недељу дана министар спољних послова Ивица Дачић не пропушта ниједан сусрет са новинарима а да не потегне питање услова које поставља ЕУ за отварање првих преговарачких поглавља. Учинио је то и јуче. Међутим, за разлику од претходних дана, када је категорички тврдио да поред испуњавања Бриселског споразума постоје и нови, додатни услови, које Србија неће прихватити јер „не дозвољава да се било ко игра с њом”, овог пута као да је направио корак уназад, поручивши да Србија не жели да се сукобљава са ЕУ, већ само да разјасни да ли има или нема нових захтева у процесу придруживања ЕУ.

„Нама је жеља да се ствари истерају на чистац јер Србија почиње да бива оптужена да смо ми криви што се не отварају одређена поглавља, то јест реч је о неспровођењу Бриселског споразума”, рекао је Дачић, тврдећи да и сами људи из ЕУ признају да Београд није крив за неспровођење споразума с Приштином.

Само дан раније, Дачић је био много оштрији, констатујући да се пред Србију постављају „покретни циљеви”, попут додатних услова које тражи немачки парламент. „То је била једна од тема разговора с Могеринијевом. Тај разговор није био пријатан јер је био веома отворен. Разговор је водио премијер, ја сам био с њим”, казао је Дачић, додајући да су све обавезе испуњене, те да Београд не дозвољава да се било ко игра с њим.

Незванично се може чути да је разлог Дачићеве љутње то што је током посете Београду шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини заправо изнела немачке захтеве као додатне услове Брисела за отварање преговора, пре свега за поглавље 35, које се односи на Косово.

Суштина тих захтева Бундестага за које Немачка месецима инсистира да их Србија испуни садржана је у 11 тачака, међу којима је уклањање Парка мира, али и изградња чврстих објеката на граничним прелазима.

Дачић, међутим, каже за „Политику” да они који га оптужују за политикантство „очигледно нису много у току”. И сам премијер Вучић, како наводи, у много оштријем тону од онога којим он говори ових дана, тражио је од Федерике Могерини да каже шта Србија тачно није испунила да би се отворила поглавља.

На питање зашто министар Дачић сада излази у јавност с причом о новим условима ЕУ, у кабинету министарке за европске интеграције Јадранке Јоксимовић кажу да министарка нема одговор на то питање.

И поред свега, бриселски званичници и даље тврде да нема нових услова за Србију на путу ка Европској унији. Шеф дипломатије, међутим, сматра да би министарка Јоксимовић требало да се „распита” о тим новим условима.

Осврћући се на Дачићеве изјаве, Мајкл Давенпорт, шеф мисије ЕУ у Србији, рекао је пре два дана да не зна шта је Дачић имао у виду када је рекао да ЕУ не зна шта ће са Србијом и да јој стално поставља нове услове.

„Као што је рекла Федерика Могерини током боравка у Београду недавно – нема нових услова. Можда господин потпредседник има у виду шта је конкретно потребно да се отвори једно или друго поглавље”, рекао је Давенпорт.

Нема никаквих нових услова, поновила је пре два дана и Маја Коцијанчич, портпаролка високе представнице ЕУ, и истакла да „то српски званичници знају”. На наше питање да појасни ову изјаву, шта је то што српски званичници знају, она нас је упутила на сајт Европске комисије, на коме се налазе побројани критеријуми и кључна документа неопходна за чланство у ЕУ.

Једино је Франко Фратини, бивши италијански министар спољних послова, а сада саветник Владе Србије, дао за право Дачићу, рекавши да заиста постоје додатни политички услови, али да они не би смели да се претворе у предуслове за отварање поглавља.

Иако Брисел стално одлаже отварање првих поглавља, међу којима је и поглавље 35, које се односи на Косово, инсистирајући на пуној примени Бриселског споразума, Србији би се тешко могло замерити да није учинила све што је потребно да би заживео договор из Брисела. Управо супротно – пада у очи да практично због Приштине нису реализоване само оне тачке споразума које се односе на Заједницу српских општина, до чега је Београду највише и стало. Приштина, наиме, третира ЗСО као некакву невладину организацију, а српска страна то не може да прихвати.

Упркос томе, Београд не одустаје од преговора с Приштином. Јуче је у Риму одржан састанак привредних комора Србије и Косова, на коме се разговарало о авио-саобраћају и могућности отварања авионске линије Београд–Приштина. И поново је албанска страна, како је саопштила Канцеларија за Косово и Метохију, покушала да политизује ово питање које је од значаја за грађане и привреду.

Б. Чпајак, Ј. Церовина, Б. Радомировић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер