Политика: Покрет „Окупирајте Волстрит” добија све већу подршку

Они су лопови! Они су гангстери! Клептомани, узвикивао је Мајкл Мур у центру њујоршког финансијског кварта, док је тврдо језгро покрета „Окупирајте Волстрит” хорски понављало његове речи, како би поруку чули и учесници у позадини. Активисти, које је контроверзни амерички редитељ дошао да подржи, организовали су се глобалном акцијом преко друштвених мрежа и од 17. септембра њих две стотине кампује под шаторима у парку код Њујоршке берзе, у срцу финансијског спекулантског друштва из чијих је фиока полетела текућа економска криза.

Нешто пре Мајкла Мура, демонстранте је ободрио и професор Ноам Чомски, еминентни лингвиста и још један контроверзни левичар и интелектуалац, добро познат и код нас у Србији због свог гласа против америчке политике на Балкану. Чомски, кога сатанизује конзервативна Америка али му се диве многе либералне организације широм света, упутио им је отворено писмо, назвао их „храбрим и часним” и изразио наду да ће њихова акција успети да врати политику на „здравији колосек”.

По уверењу активиста покрета, традиционални политички системи и организације изгубили су свој легитимитет, јер су се предали у руке финансијским институцијама. Учешће грађана у демократији своди се на узалудно гласање које не пружа избор.

„Најбољи начин, да се блокира демократија”, поручује им Чомски, „јесте да се доношење одлука одузме грађанству и препусти институцијама”. То могу бити принчеви и принцезе, свештеничке касте, војне хунте, партитократије (или страначке диктатуре) или модерне корпорације. У Америци, како је Чомски написао „окупаторима Волстрита”, не постоји вишепартијски систем, већ фракције једине постојеће „бизнис партије”.

Подршка Мура и Чомског омогућила је камперима на Волстриту, где се већ десетак дана сваке вечери приређују различите манифестације, да их примете и неки од америчких водећих медија. „Њујорк тајмс” разуме што су незадовољни, али им не прогнозира револуционарну улогу у промени друштва.

„Мало их је, расцепкани, са ефемерним циљевима, без вођства”, пише најпознатији амерички дневник.

Си-Ен-Ен је пустио Мајкла Мура да говори, али га је водитељ питао како то да се овај редитељ, који је новац стекао тако што је правио добре филмове који се гледају, сада буни против капиталистичког система. Мур је понављао увек исто: четири стотине људи (управо је изашла „Форбсова” листа са 400 најбогатијих Американаца, од којих је 50 Њујорчана) поједе увек девет од десет парчића пице. А само једно парче остаје за 250 милиона људи.

За разлику од „Њујорк тајмса”, Мур камперима прориче историјску улогу. „Нека вас не брине што вас је мало, иза сваког од вас стоје милиони, сви велики покрети рађали су се исто овако. За сто година сви ће знати да сте ви били ти пионири.”

Појединци пореде активисте на Волстриту са почетним окупљањима на тргу Тахрир у Каиру, али ту улогу су им оспорили блогери из Египта који тврде да камповање на Менхетну више личи на Вудсток него на „арапско пролеће”. Шпански аналитичари уверени су да је организација „Окупирајте Волстрит” само огранак оног што је 15. маја почело у Мадриду, и што се раширило по целој Шпанији и по неким градовима Европе. То су колоне „незадовољних” који су свој камп првобитно подигли на мадридском тргу Врата сунца.

Једна незапослена новинарка, по имену Марија Солана, била је међу првима која је дошла на мадридски трг, и тада је са још неколико пријатеља отворила профил на Твитеру, који сада има 70.000 следбеника. Сличне демонстрације једнако сазване дешавају се по целом свету, у Израелу, Индији, Италији...

Ови људи, како то анализира један харвардски професор, верују да политички живот треба да буде децентрализован, и да мање зависи од традиционалних државних или корпорацијских модела.

Али мало је оних који предвиђају да ће се данашња незадовољна младеж приклонити левом идеолошком блоку, иако на први поглед изгледа као да ка њему стреме. Они једноставно не признају окоштале структуре наслеђене из хладног рата или индустријске економије.

Окупатори Волстрита задовољни су подршком и Мура и Чомског, као што је Мур који је управо написао своју аутобиографију срећан што је имао прилику да игра важну улогу на Волстриту. Али тешко да ће нови модели активизма пристати да се утопе у старе поделе и да ће се ставити на било коју страну. Они управо чине све да такве хијерархије престану да блокирају демократију.

Аутор Зорана Шуваковић

(Политика)