Политика: Племе Бјелопавлића против НАТО

 Подгорица – Поједини представници племена Бјелопавлића најавили су отпор према намери власти да се на њиховом делу Сињавине изграде војни полигон. У медијима и црногорској јавности се дуго провлачи теза да ће то бити прва база НАТО-а у Црној Гори.

Медији су у последње две године затрпани нагађањима у чијем интересу и с којим садржајима ће функционисати ова база, какав ће утицај имати на ретку разноврсност живих врста које настањују ову планину и да ли ће тај драгуљ нетакнуте природе постати чак и депонија радиоактивног отпада, што понеки међу Бјелопавлићима у својој кампањи против изградње полигона такође протурају као могућност.

Терен који је предвиђен за стварање војног полигона захвата део Сињавине који је у државном власништву. Министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић већ две године понавља да на тој планини неће бити НАТО базе, нити ће се уништавати вишкови наоружања и минско-експлозивна средства. Бошковић уверава грађане да ће на овом полигону бити само неколико дана активности годишње с бојевом муницијом, у склопу редовне обуке црногорских војника. Такође тврди да ће Војска Црне Горе водити рачуна да се те вежбе одржавају у периоду када су катуни празни, као и да ће, штавише, бити користи по локално становништво, и то вишеструке, кроз изградњу друмске инфраструктуре и слично.

Међутим, Удружење Бјелопавлића под називом „Бијели Павле”, црквена општина Даниловграда, Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина” и Планинарско друштво „Прекорница” упутили су апел свим државним органима, међународним представништвима у Црној Гори и организацијама за заштиту животне средине да се, како то они кажу, спасе овај део планине.

„Уопште нам није јасан разлог уништавања последњег сачуваног, недирнутог, заборављеног дела Црне Горе, њеног онечишћења и загађења, с великим ризицима по становништво свих општина које гравитирају платоу Сињавине, а о флори и фауни, посебно ендемској, не треба ни говорити. За ово не постоје студије утицаја на животну средину, нити експерти који могу оправдати овакве намере”, каже се у апелу ових организација.

Оне се обраћају и челницима општина Колашин, Мојковац, Жабљак и Даниловград, чији грађани имају катуне на овој планини:

„Поново апелујемо на руководства општина које су дале своје бланко сагласности за намере Министарства одбране и Војске ЦГ, за изградњу војних полигона база или одлагалишта војног отпада, да исте повуку и консултују своје грађане, да виде што они мисле о тим намерама, а оне општине које још нису донеле такве одлуке, да их не доносе без консултација с грађанима или да их уопште не доносе. Само такво понашање и таква одлука је у интересу њихових грађана и Црне Горе уопште.”

Међу противницима изградње војног полигона на Сињавини наводе и да је у овом случају изостао „глас” Министарстава пољопривреде и руралног развоја, као и Министарства одрживог развоја и туризма.

„Сињавина је постала део бића сваког Бјелопавлића. На њој смо још 1894. године изградили Цркву Ружицу, у чијој се порти од тада одржава Илиндански сабор, тако да ово, у данашњој терминологији, представља најстарију културну, туристичку, спортско-рекреативну манифестацију у Црној Гори”, каже Огњен Јововић из Удружења „Бијели Павле”.

Бјелопавлићи су овај део Сињавине добили од књаза Николе Првог за заслуге у ратовима и борбама. Али онда је то постало државно власништво.

Сињавина је највећа планинска висораван у Црној Гори, дуга око 40 километара и широка до 15 километара, у правцу северозапад-југоисток, с тиме да се највиши врхови налазе у југоисточном делу. Позната је по травнатом пространству на 1.300 до 1.700 метара надморске висине, протканом брежуљцима, увалама и пашњацима, као и планинским врховима од скоро 2.300 метара изнад површине мора. Површина пашњака на Сињавини је 120.000 хектара, на којима се може напасати преко 200.000 оваца, што је сврстава међу прве пашњачко-сточарске планине.

(Политика)