уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Плате у Србији најниже у региону
Хроника

Политика: Плате у Србији најниже у региону

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 16. јануар 2010.

Просечна плата у Србији, изражена у еврима, најмања је у региону.

Веће зараде, после најновијег слабљења динара, од нас сада имају чак и Македонци и грађани Босне и Херцеговине, који су обично били на зачељу сваке листе о животном стандарду земаља бивше Југославије. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата у Србији је 31.734 динара, што прерачунато у европску валуту износи 329,05 евра. Готово подједнако црна ситуација је и у Македонији, где је према подацима тамошњег Државног завода за статистику зарада просечног грађанина 20.116 денара, односно 330,83 евра.

Босна и Херцеговина, која је по дебљини новчаника својих грађана обавезно била иза Србије, у последњих неколико месеци нас је престигла. Агенција за статистику БиХ измерила је да просечан становник те земље месечно прими 789 конвертибилних марака, односно 394,5 евра. Према подацима Завода за статистику Црне Горе, плате у тој суседној земљи износе 456 евра, док према подацима Државног завода за статистику Хрватске лични доходак просечног Хрвата износи 5.279 куна, односно 724,13 евра. Словенци су и даље без премца – 935,11 евра.

Можда ће грађанима звучати парадоксално, али економисте и статистичаре, овако црне бројке не забрињавају превише. Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику, тврди да само поређење плата ништа не значи и да је то у економском смислу потпуна бесмислица, јер уопште не говори о висини животног стандарда.

Кључан показатељ је, по њему, паритет куповне моћи, односно колико робе може да се купи за исти износ новца. За један евро у Србији, убеђен је, може да се купи много више него у Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори, па чак и суседној Бугарској и Румунији. Хрватска и Мађарска су по висини животног стандарда изнад нас, казао је Ковачевић.

По овом показатељу (БДП по паритету куповне моћи по становнику), како су израчунали стручњаци Међународног монетарног фонда – Србија, на срећу, није на дну регионалне листе животног стандарда. Нажалост, није ни много далеко од дна. Испод нас су само два суседа Босна и Херцеговина и Македонија.

За Ивана Николића из Економског института, листа са просечним платама по којој је Србија регионални губитник није изненађење. Он је то открио недавно. Зато ових дана прикупља податке из званичних статистика земаља из суседства како би добио праву слику о висини животног стандарда. Јер, она у којој су само плате није објективна, слаже се Николић са својим старијим колегом Ковачевићем. Међутим, он има други метод обрачунавања реалне снаге новчаника.

– Битно је колико се за годину дана смањила укупна маса зарада. Односно, из рачунице не може да се изузме колико је људи остало без посла. Тек кад се све то узме у обзир и упореди садашња ситуација са оном од пре годину дана, добиће се објективни подаци – уверен је Николић.

Према његовој оцени, Србија сада има најниже плате у региону, јер је национална валута у просеку у 2009. години ослабила 15,4 одсто. С друге стране, слику је искривило и то што је хрватска куна ојачала, док Босна и Херцеговина нема пливајући курс, већ валутни одбор, па је конвертибилна марка везана за евро.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер