Политика: Немачки посланици за датум траже и деблокаду моста на Ибру

Уколико Влада Србије не предузме хитне и конкретне кораке у примени Бриселског споразума немачки посланици у Бундестагу неће изгласати одобрење влади Ангеле Меркел да на јунском самиту ЕУ у Бриселу да свој пристанак да се Србији одреди датум за почетак преговора са ЕУ. Овакав закључак, сазнаје „Политика”, намеће се после јасних порука из спољнополитичких одбора две највеће странке у немачком парламенту – демохришћана и социјалдемократа.

У спољнополитичком одбору владајућег ЦДУ за „Политику” је прeдочено да је стрпљење демохришћанских посланика на измаку. „Влада Србије губи драгоцено време и осим начелног показивања спремности да се приступи нормализацији односа са Приштином, Београд не предузима конкретне кораке”, нагласио је „Политикин” саговорник.

Који су то кораци које би Србија морала да предузме да би немачки посланици дали „зелено светло” за почетак преговора о приступању?

„Београд се обавезао да ће до краја овог месеца доставити комплетан увид у финансирање институција на Косову. Преостало је, дакле, само три дана да се то обећање испуни”, нагласио је саговорник у Берлину уз примедбу да би се занемаривање договореног рока штетно одразило на већ пољуљано поверење у експедитивност српских државних органа.

Од посланика владајуће странке и опозиције, „Политика” је сазнала шта се Београду конкретно замера, упркос извесном напретку у преговорима са Приштином: „У децембру прошле године две стране постигле су договор у начелу о размени официра за везу, али до данас нису предузети конкретни кораци да се то оствари – све је остало мртво слово на папиру”, наглашено је у оба страначка табора.

У централи немачког СДП-а је, с тим у вези, поново указано на немачко-немачка искуства из времена када је земља била подељена на две државе – на Савезну Републику Немачку и на Немачку Демократску Републику: „Разумемо бриге Београда и знамо да, барем у овом тренутку, за Србију није ни прихватљиво, ни изводљиво, да призна независност Косова.”

Оштрије су реаговали надлежни посланици демохришћана. Они критикују потезе које српска влада предузима у примени Бриселског споразума, уз оцену да Србија није направила помак: „Наведени кораци ка имплементацији су толико уопштени да не представљају ништа друго, него средство којим се расипа драгоцено време.”

Немачки посланици навели су, дословце, шта недостаје, односно шта би морало да буде наведено у тачкама – пре свега у оној под бројем шест – о конкретној имплементацији споразума који је српска влада одобрила: „Циљ описан као слобода кретања морао би да садржи конкретне мере – пре свих, деблокада, односно поновно отварање моста на Ибру за саобраћај између северног и јужног дела Косовске Митровице.”

У круговима ЦДУ је указано на растуће нестрпљење парламентараца те странке због непримењивања договора о царинској контроли: „Цариницима Приштине се мора омогућити да нормално долазе на своја радна места на све граничне прелазе, а не да их превозе Еулекс хеликоптери. Исто тако сматрамо да Београд мора предузети конкретне мере да би се пресекли постојећи шверцерски канали.”

У централи Социјалдемократске партије Немачке за „Политику” је предочено да су залагања Београда за имплементацију плана безвредна, ако су то само обећања у начелу, без конкретних корака: „Разумемо да такви кораци изискују храброст од актера који желе да их спроведу. Зато је боље не обећати ништа, или мање, него следити, тактику полке’. Окретањем у месту, постиже се само једно – губи се на веродостојности.”

Немачки посланици који „кроје” спољну политику нису могли да одговоре шта Србија добија, а шта губи ако прихвати све услове које поставља Берлин. На директно питање: „Да ли би додела датума за почетак преговора била и нека врста гаранције да ће Србија једног дана постати пуноправна чланица ЕУ, дат је посредан одговор: „Србија ће, свакако, постати привлачнија за стране инвеститоре од којих, у крајњој линији, зависи економски напредак ваше земље.”

Милош Казимировић

(Политика)