Политика: Немачка жели још имиграната, али не са Балкана

Франкфурт, Хајделберг – Министар Томас де Мезијер жели да спречи навалу азиланата са југоистока Европе, али предлаже да се Немачка рекламира код „правих талентованих имиграната”.

У јеку немачке националне дебате о имигрантима подстакнуте, како антиисламским протестима тако и недавним бродоломом стотине Либијаца који су се утопили у Средоземном мору, немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер данима час позива на отварање земље за нове досељенике, час захтева појачане међународне напоре да се то спречи. Док његове социјалдемократске колеге у владајућој коалицији траже промену имиграционог закона, овај демохришћански политичар то одбија, па је чак за питање миграција сковао термин „менаџмент заснован на потребама”. Де Мезијерова идеја је да Немачка прима само оне људе који се баве занимањима за која нема довољно немачких радника.

„Неопходан нам је имиграциони маркетинг”, рекао је пре неколико дана на једној конференцији у Берлину, додајући да компаније морају да „лове” запослене у иностранству. „Морамо да циљано рекламирамо нашу земљу, тамо одакле желимо да људи дођу код нас.”

Међу тим земљама где треба рекламирати Немачку изгледа нису балканске земље, јер је јуче Де Мезијер захтевао појачане међународне напоре како би се спречио прилив азиланата из земаља југоисточне Европе. Према његовим речима, само у првом кварталу ове године половина од свих регистрованих који су тражили азил у Немачкој стигла је из земаља западног Балкана.

„Морају постојати европске активности, како бисмо проблем азиланата из Европе имали под контролом”, рекао је Де Мезијер у Нирнбергу на скупу Савезне службе за миграције и избеглице поводом десетогодишњице немачког Закона о усељеницима. „Ми не морамо говорити о азилантима из Африке ако нисмо у стању да спречимо да људи из Европе подносе захтеве за азил у Европи. То је за Европу бламирајуће и неприхватљиво.”

Према подацима Савезне службе за миграције и избеглице, грађани Косова су у марту ове године поднели убедљиво највише захтева за азил у Немачкој (11.729), што је значајан раст у односу на јануар (3.630) и фебруар (7.728). На другом месту по броју захтева су грађани Сирије (4.620), потом Албаније (3.020), а на четвртом месту су држављани Србије (2.833 захтева).

Насупрот Де Мезијеру, његов страначки колега и шеф посланичке групе ЦДУ/ЦСУ у немачком Бундестагу Фолкер Каудер сматра да Немачка може да прими знатно више избеглица него што је сада случај.

„Ми у Немачкој можемо да прихватимо још више избеглица. Ову хуманост морамо и можемо да покажемо”, рекао је у интервјуу за немачки таблоид „Билд” овај демохришћанин који важи за „десну руку” канцеларке Ангеле Меркел, која је и сама прекјуче посетила један од центара за регистрацију имиграната.

Званични Берлин процењује да ће у 2015. бити поднето 300.000 захтева за азил у Немачкој, док савезне покрајине тврде да очекују много већи број азиланата.

С друге стране, млађи партнер у владајућој коалицији – Социјалдемократска партија (СПД) – тражи увођење новог закона који би дозволио људима да се уселе у Немачку на основу својеврсног бодовног система. Према речима Томаса Опермана, шефа посланичке групе СПД-а у Бундестагу, тај закон требало би да усвоји најкасније следећи сазив парламента „али би било боље када би то урадила (актуелна) велика коалиција”. Према речима Опермана, треба омогућити да квалификовани људи из трећих земаља легално емигрирају у Немачку а не да своју уштеђевину троше на кријумчаре који ће их нелегално довести.

Међутим, Де Мезијер сматра да нови закон неће неминовно решити кључни проблем привлачења „ миграната праве врсте” као и повећање интересовања за немачки језик и ширење информација о Немачкој у иностранству. Његова очигледна подела на „праве мигранте” и непожељне азиланте најбоље одсликава страх владајућих демохришћана од јачања антиисламских и антиимигрантских протеста покрета Пегида, али и напада на азилантске смештаје и политичаре који подржавају збрињавање избеглица.

„Миграције такође значе сукобе са страним и новим стварима. То је повезано са страховима и бригама међу домаћинима које не можемо да игноришемо... Морамо да умањимо те нове сукобе или да их гурнемо под тепих”, рекао је министар унутрашњих послова, што заправо указује да је и даље неизвесна будућност стотине хиљада избеглица и илегалних имиграната који траже склониште у Немачкој.

Према недавно објављеној студији Фондације Бертелсман, наредних неколико деценија ће Немачкој бити неопходно да прими између 276.000 и 500.000 миграната годишње уколико жели да одржи актуелни стандард живота и економски напредак.

Ненад Радичевић

(Политика)