Политика: Масакр на норвешком острву Утоја

Осло – На острву Утоја, удаљеном око 40 километара западно од Осла, тог кобног петка окупило се између 600 и 700 тинејџера старих од 13 до 20 година. Дошли су на традиционални летњи камп у организацији подмлатка владајуће Радничке партије Норвешке,из чијих редова је и актуелни премијер и лидер Јенс Столтенберг. У популарни летњи камп сваке године долази омладина из целе Норвешке у неку врсту политичке школе за младе где стичу прва знања из политике, демократије, управљања и владања државом. Многи долазе ради дружења, забаве, а окупљање омладине својеврсни је летњи фестивал и политичка радионица. На централној свечаности, данас је омладинцима требало да се обрати председник владе Јенс Столтенберг.

Пола сата после снажног бомбашког напада на владин кварт у самом центру норвешке престонице, дакле око 16 часова, Андерс Беринг Брејвик,како сумњају норвешки истражни органи, стигао је у пристаниште Сандволен одакле бродови превозе путнике за острво Утоја.

На маленом острвцету тинејџери су разапели шаторе, али тог поподнева окупили су се у главној згради да се информишу шта се то догодило у Ослу. Изненада су се зачули пуцњи. Многи су помислили да је реч о несланој шали. Угледали су у сали полицајца са оружјем,нико није слутио да испред њих стоји серијски убица.

– Видела сам полицајца на улазу. Рекао је: „Желим да вас све окупим“и почео да пуца по нама. Драма на острву је уследила.

Двадесетогодишња Јурид Холстад Нордмелан,с још тридесетак тинејџера,сакрила се у спаваоници, испод кревета док је испред зграде убица  „ловио“успаничену децу.

– Навукли смо душеке на прозоре, столове и кревете на врата надајући се да се убица неће вратити. Једино што сам помислила било је – сада ћемо умрети –сведочи о драми Јурид Нордмелан.

Заменица лидера подмлатка Радничке партије (АУФ), Праблен Каур, потресно је посведочила на првом каналу норвешке државне телевизије како је преживела масакр.

–Стајала сам у ходнику када је настала паника. Чула сам пуцње, људи су почели да искачу кроз прозоре.Муњевито ми је прошло кроз главу:зашто полиција пуца по нама. Људи су панично бежали у море, покушавајући да се пливањем спасу од метака.

Сакривени иза дрвећа, стена поред мора, многи су телефоном позивали родитеље,тражећи помоћ.

Први вапаји за помоћ са острва преплашени омладинци слали су преко друштвене мреже „Твитер“,као и преко мобилних телефона. Многи од родитеља могли су на кратко директно да прате стравичну драму на егзотичном острву.

„Лежимо сакривени иза стена поред мора. Један човек обучен у полицијску униформу пуца у нас. Помозите нам док не дође полиција.“

Преко „Твитера“отишла је и порука: „Свим бродовима у близини острва Утоја – дођите премао стрву, у води је пуно људи који беже. Дођите и спасите их“.

– Назвала сам маму и рекла да нисам сигурна да ћемо се још једном видети.

Убица је пуцао примичући се на смрт преплашеним тинејџерима. Једини могући излаз из смрти било је море. Али, до најближег копна преплашена деца морала су да пливају око 200 метара.

Каурова потом започиње, како каже, „игру смрти“. Залегла је и глумила да је мртва.

– Испод и преко мене лежали су мртви, крвави младићи и девојке.

Смртно преплашена Каурова примећује крајичком ока да је убица обучен у полицијску униформу пришао на пар корака од ње скривене међу лешевима:

„Ја сам из полиције“, викао је убица и,према сведочењу Каурове, наставио да пуца око ње. За тренутак је застао и убацио нови шаржер у аутоматску пушку.

– Свуда око мене видела сам крв, лешеве. Меци су зујали око мене. Помислила сам – сада је готово – прича деветнаестогодишња Каур, додајући да је близу један сат глумила да је мртва а потом скочила у воду одакле су је спасли бродови који су пристигли да пруже помоћ бегунцима са острва Утоја.

Још један од активиста радничке омладине, Адриан Пракони, преживео је масакр само захваљујући присебности. И он је одглумио да је убијен.

– Жив сам само због лешева који су лежали свуда око мене. Био сам седам-осам корака удаљен од полицајца убице. Чуо сам да виче: „Све ћу да вас побијем. сви ћете умрети“.

Пакони је чуо пуцње, за тренутак је и оглувео. Видео је да убица помера тела око њега проверавајући да ли је неко преживео стрељање.

– Био је толику близу мене да сам осетио врелину аутоматске пушке –сведочи Пракон.

Двадесетједногодишњи активиста подмлатка Радничке партије сведочио је за овдашње медије да је гледао како полицајац убица хладнокрвно иде од шатора до шатора и убија омладину. Пакони је описао да је убица пуцао систематски и хладнокрвно.

– Имао је аутоматску пушку али је убијао једним по једним метком. Проналазио је децу која су покушавала да се спасу скривајући се иза дрвећа,жбуња, стена, шатора.

Петнаестогодишња Елисе испричала је да је полицајац пуцао на све стране, па и у оне који су панично покушавали да отпливају с места злочина. Када је уочио да деца беже у море, позивао их је да се врате: „Дођите код мене, имам важне информације, није ништа опасно“, прича Елисе.

Деветнаестогодишњи Сондре Селстад Амундсен један је од близу 700 омладинаца владајуће норвешке Радничке партије који је у петак 22.јула,нешто пре 16 часова, стигао са острва бродом у оближње пристаниште Сандволен одакле иначе возе локални бродови за, сада по масакру чувено,острво Утоја. Амундсен сведочи да је на копну, док је брод пристајао, уочио полицајца, чак су се кратко, онако у пролазу,поздравили, полицајац је ускочио у брод а „ја сам помислио, добро је да је дошла полиција, сигурно да брину о безбедности омладинаца јер смо већ чули да се догодио терористички напад у Ослу“.

Пола сата касније,према неким сведочењима око 17 часова, а нешто више од сата након бомбашког напада на владине управне зграде у Ослу,зачули су се пуцњи са острва. Норвешки медији преносе да је крвави пир трајао близу сат пре него што је пристигла полиција хеликоптерима и ухватила тридесетдвогодишњег Андерса Беринга Брејвика.

Острво, које многи називају рајским, за тили час личило је на пакао, ратно поприште.

Новинари тиражног норвешког дневника ВГ обишли су јучепре подне место злочина: „Ишли смо бродом око острва. На неким деловима острва још леже тела убијених омладинаца, по целом острву разбацана су одела оних који су покушавали да из сигурне смрти побегну пливајући“.

Још није познат коначни биланс трагедије на острвцету Утоја. Према последњим полицијским извештајима саопштеним у суботу поподне, на острву је убијено или се утопило 85 деце. Овде се у јавности појављују и спекулације да злочин толиких размера није могао да изведе један човек, па се сумња да је главни осумњичени за масакр имао још једног саучесника, помагача. Више сведока потврдило је овдашњим медијима да су на острву приметили још једну особу која би могла да буде умешана у масовно убиство омладине.

Очевици тврде да су приметили човека високог 180 центиметара, кратке црне косе,који није на себи имао полицијску униформу. И полиција оставља могућност да је у масакр на острву учествовало више људи и да истрага иде у том правцу, саопштено је на јучерашњој конференцији за медије у норвешкој полицији.

Радован Павловић

(Политика)