Политика: Мање пензије примаће 652.482 пензионера, док ће за њих 1.039.443 чек остати исти

Са првим делом октобарске пензије 652.482 пензионера добиће мање пензије, што је део мера штедње Владе Србије које ће, како је најављено, данас бити усвојене. Истовремено ће за 1.039.443 пензионера, лична примања остати непромењена. Тиме ће од мера штедње бити заштићено 62,8 одсто пензионера чија примања не прелазе 25.000 динара. Преосталих 37,82 одсто понеће терет смањења минуса у државној каси.

Плате запослених у јавном сектору биће смањење за 10 одсто, тако што ће основица за обрачун зарада бити смањена са 19.000 на 17.100 динара, што је тачно десетина.

Чини се, ипак, да намера Владе Србије да прогресивним умањењем заштити пензионере није успела у потпуности. Бар код оних пензионера који имају пензију већу од 45.000 динара. Наша рачуница показује да ће запослени у јавном сектору, који месечно зарађује 50.000 динара, морати да се одрекну 5.000 динара. Међутим, пензионер који добија исту пензију понеће већи терет, јер ће његова пензија бити мања за 6.250 динара.

Што је пензија већа та разлика је драстичнија, па ће тако оном запосленом чија је плата 75.000 динара, умањење зараде износити 7.500 динара. Међутим, пензионер са истим примањима имаће 12.500 динара мању пензију.

Све се ово налази у нацрту ребаланса буџета, који би влада данас требало да усвоји, а који предвиђа и повећање дефицита за 42 милијарде динара. Да ли ће то бити довољно за склапање аранжмана са Међународним монетарним фондом, биће јасно после 4. новембра, када ће, према нашим сазнањима мисија Фонда стићи у Београд.

Како је „Политика” већ писала, нацрт прекројене државне касе предвиђа приходе од 897.165.195.000 и расходе од 1.121.934.765.547 динара.

Овај документ, у коме планирани минус у каси достиже 224.769.570.547 динара биће након тога прослеђен парламенту на усвајање. Првобитно је Законом о буџету за 2014. годину био предвиђен минус од 182,5 милијарди динара. Тиме је минус у каси са првобитних нешто више од четири одсто повећан на седам одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што се у земљи створи за годину дана.

Према нашим сазнањима, прекројеном државном касом планирани су издаци за плате од 201 милијарду, док уплате Фонду ПИО достижу 251 милијарду динара. Велика расходна ставка су и издаци за камате (112 милијарди), али и субвенције (93,6 милијарди динара). Иначе, субвенције су повећане у односу на првобитни план. Већа је ставка која се односи на субвенције привреди, што највероватније значи да су ту укалкулисани расходи и за „Железару” у Смедереву.

Првобитно је буџетом било планирано да „Железара” до ребаланса нађе стратешког партнера. Такође, приходи које ће јавна предузећа уплатити у буџет биће 7,6 милијарди, што је знатно више него што је било планирано (три милијарде). Ребалансом су повећани и издаци за државне гаранције јавним предузећима.

Влада, иначе, касни са предлогом буџета за идућу годину. Законом о буџетском систему предвиђено је да министар финансија до 15. октобра доставља влади Нацрт закона о буџету, што значи да по буџетском календару Предлог буџета за следећу годину мало касни. Прописи предвиђају и да влада до 1. новембра усвоји предлог тог закона, како би Скупштина Србије усвојила буџет за 2015. до 15. децембра.

Ј. Петровић-Стојановић, А. Телесковић

(Политика)