Политика: Мале шансе да ће Савет безбедности усвојити саопштење о осуди Приштине

Шансе да се на данашњој седници Савета безбедности нађе Нацрт председничког саопштења који је поднела Русија, а у коме се осуђује једнострана акција Приштине 25. јула и њен покушај да промени реалност на терену, минималне су. Током претходних неколико дана интензивне дипломатске активности на Ист риверу оваквом ставу Русије и Србије оштро су се успротивиле оне земље које су признале независност Косова. А пошто не може да се постигне договор велики су изгледи да се данас о овом акту уопште не расправља, сазнаје „Политика” у дипломатским изворима. По свему судећи, све ће се завршити на говорима представника петнаест држава, чланица овог тела УН. Србија је интензивно лобирала претходних дана како би се бар у излагањима чланица СБ осудило насиље Приштине на административним прелазима Брњак и Јариње.

Став Србије и Русије да би једним председничким саопштењем СБ требало да осуди Приштину, како је рекао министар Вук Јеремић, подржале су Кина, Бразил, Индија, Јужна Африка, Либан и Габон. Поред њих, међу земљама, чланицама СБ које нису признале Косово су и Босна и Херцеговина и Нигерија. На другој страни су САД, Француска, Немачка, Велика Британија, Португалија и Колумбија.

Ова седница СБ биће специфична и по томе што земље које су се противиле стављању на дневни ред председничког саопштења Русије, мимо досадашње праксе, нису хтеле саме да предложе неко другачије саопштење, каже извор „Политике” у дипломатским круговима у Њујорку. Оне су једноставно одбациле могућност да се о једном таквом акту расправља иако није реч о документу који би имао обавезујућу снагу.

Председничка саопштења, како предвиђају прописи УН су акти блажег карактера, такорећи „опомене” и доносе се консензусом, за разлику од резолуција које су много „озбиљнији” акти и за које мора да гласа девет од петнаест чланица СБ. Уз то, нека од пет сталних чланица СБ може, уколико се не слаже са резолуцијом да спречи њено изгласавање стављањем вета. Како каже извор „Политике” близак Влади Србије циљ оних који су признали независност Косова је да тонови на седници СБ буду такви да се у кривици изједначе Приштина и Београд. Односно да исту тежину добије одлука Приштине да пошаље наоружане специјалце на административне прелазе и паљење Јариња групе хулигана који то нису урадили уз благослов Београда.

Осим дешавања на прелазима, према мишљењу неких аналитичара, на данашњој седници могла би да се поведе дискусија и о статусу севера Косова. У Влади Србије, међутим, кажу да нема шансе за тако нешто јер СБ УН није тело које би о томе могло да расправља.

Трговина органима отетих Срба такође је једна од тема које ће се дотакнути учесници данашње расправе у Њујорку. У УН још „чами” српска резолуција у којој се тражи да се осим Еулекса у истрагу, макар као супервизор, укључе и УН. Али исти они који се противе председничком саопштењу Русије, противе се и овом предлогу Србије, а Београд не жели да он дође на дневни ред док не добије подршку која би гарантовала изгласавање резолуције.

Ј. Церовина

(Политика)