Политика: Куда иде БиХ?

Русија охрабрује референдум у РС, Исламска држава све популарнија код Бошњака, Суд БиХ на миг НАТО-а војну имовину из Републике Српске преписује БиХ...

Које су то државе и велике силе заинтересоване да имају што је могуће већи политички, економски и војни утицај у БиХ и да ли присуство једних ремети намере других. И колико њихово међусобно преплитање и надигравање заправо компликује ионако сложену ситуацију унутар БиХ и њен европски пут.

Досад су се најчешће потенцирале анализе које БиХ виде као полигон за одмеравање снага западних земаља, првенствено Америке са Русијом, тако што је Република Српска страна преко које Москва наводно има утицај на овај простор, док ФБиХ и Сарајево у садејству са Турском држе воду Америке. Жељу да прошири утицај, осим Америке, Русије, Немачке и Турске, која то ради и кроз нескривену неоосманску политику, показују и друге исламске земље – па чак и терористичка Исламска држава, која је овај простор уцртала и на мапи калифата.

Хоће ли БиХ, коју под својом шапом желе међу собом супротстављене најмање три стране света, укључујући и терористичку клицу, смоћи снаге да доследно и до краја одигра европску причу? Својевремено је управо то питање поставио високи функционер Додиковог СНСД-а Небојша Радмановић док је био члан Председништва БиХ из РС, говорећи да Европа спава или поставља неке нове бирократске услове, док утицај других земаља на БиХ вртоглаво расте. Други фактори не спавају, међу њима, осим Турске, и исламски фактор са терористичким коренима. Хрватски медији, позивајући се на тајне службе те земље тврде да у БиХ живи око 4.000 екстремиста Исламске државе и да у БиХ 41 борац долази на милион становника, што је један од највећих европских просека.

Такође, британски „Мирор” означио је недавно село Ошве код Маглаја у БиХ као упориште екстремистичке Исламске државе. То је иначе само једно од места на која се указује да су терористичка упоришта у Федерацији БиХ. Новинари из Српске посетили су пре неколико дана село Ошве код Маглаја, где им је вођа вехабија из тог села Изет Хаџић рекао да уколико је крив за одлазак људи из БиХ на сиријска ратишта, онда одговорност за то сноси и бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић. „Ако сам ја крив за то, крив си и ти, Бакире Изетбеговићу. Ви сте им дали пасоше, личне карте, обезбедили им авион. Ви сте их испратили, махали им. Па њихова полиција их је пустила да се врате”, рекао је Хаџић за „Блиц”. Он каже да је политичка елита Бошњака у Сарајеву банда.

„Лажу људе да нам је боље у заједничкој држави. Србима бих дао државу и да одмах потпишемо мир на 100 година”, каже вођа вехабија. Недавно су медији пренели и писмо Бошњакиње објављено на радикалним порталима у БиХ, која се са породицом преселила у Сирију. „Па шта још треба да буде доказ вама, који сте још тамо?! Тамо где вас понижавају. Отворите очи, прогледајте, време је. Зар не видите да су вукови гладни, неверници прљави, жедни крви наше муслиманске? Зубе су наоштрили. Газе нас муслимане на сваком месту. Али газимо ми њих још више, уз помоћ Алаха”, наглашава ова Бошњакиња, којој име није познато.

И док медији свакодневно налазе примере о везама БиХ са тероризмом, јавност се занимала и проценама московског дневника „Комерсант” који недавно пише како је БиХ постала нова арена сукоба Русије и Запада. Како наводи овај руски лист, БиХ је то постала пошто је Москва подржала одржавање референдума у РС, а на Западу сматрају да је то корак ка отцепљењу Српске, како се не би дозволила интеграција БиХ у ЕУ и НАТО.

„Комерсант” наводи да је Москва кренула у одбрану Срба у БиХ јер је најпре амбасадор Русије у Сарајеву Петар Иванцов изјавио да нико нема право да игнорише одлуку парламента РС, а да је после њега у заштиту иступило и руско министарство спољних послова. „Размимоилажења су последица дубоких неслагања Русије и Запада када је реч о БиХ. У Бриселу и Вашингтону подржавају њену интеграцију у ЕУ и НАТО, због чега се труде да повећају њену функционалност”, пише „Комерсант”, док поједини медији у БиХ подршку Москве референдуму виде као руски стратешки маљ. И док Амбасада САД референдум у РС карактерише као антиуставан и антидејтонски, не спава ни „атлантска струја” унутар БиХ, која је пре неколико година као услов за активирање Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП) поставила расподелу војне имовине између РС, ФБиХ и БиХ и потом књижење перспективних војних локација на Министарство одбране БиХ. Тај посао Република Српска условила је тиме да се истим пакетом уз војну мора решити комплетна расподела државне, то јест имовине која је некад припада Републици БиХ, махом зграде и други објекти.

Расподела војне имовине услов је за чланство у НАТО-у, док је расподела преостале државне имовине услов за затварање канцеларије високог представника (ОХР), због чега Српска не жели да се ово питање раздваја. Пре неколико дана, међутим, Суд БиХ донео је првостепену пресуду према којој се Српској, на територији општине Хан Пијесак, одузимају некретнине и земљиште површине 11.000 квадратних метара, односно војни полигон и налаже књижење на БиХ. Да све буде сумњивије, пишу медији у РС, ова првостепена пресуда је донета иако још нема закона о расподели војне имовине на нивоу БиХ, и тако спада у преседане правосуђа. Слободан Радуљ, правобранилац РС, открива занимљивост да је на рочиштима, из неког разлога, био и представник НАТО-а.

Младен Кременовић

(Политика)