Политика: Колико је ССП крив за увоз млека из ЕУ

Због прекомерног увоза млека из Европске уније, Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ, који је 2008. парафирао Божидар Ђелић, поново је, као и пре седам година, постао тема политичког раздора између власти и опозиције. Док председник Српске народне партије Ненад Поповић тражи преиспитивање ССП-а, Пајтићеве демократе траже смену министарке пољопривреде Снежане Богосављевић Бошковић, одбијајући критику напредњака да је управо влада ДС-а донела одлуку о неограниченом увозу млека и кренула у систематско уништавање српског сељака и српског домаћина.

ДС је одбацио тврдњу СНС-а да позива владу да не поштује ССП: „Затражили смо управо супротно – да Влада Србије потпуно примени ССП и активира његове заштитне мере у случају дуплираног увоза вишкова млека из ЕУ, који су првобитно били намењени руском тржишту, али се због санкција Русије пласирају на наше тржиште.”

Из СНС-а ипак подсећају да су сви проблеми које данас имају српски сељак и остали индивидуални произвођачи млека настали захваљујући Бојану Пајтићу, Божидару Ђелићу и ДС-у, који су донели одлуку о потписивању катастрофалног Споразума о стабилизацији и придруживању у области пољопривреде. „Влада Србије, предвођена СНС-ом, до сада је уложила више од 500 милиона динара у откуп млека, уложиће се и додатни новац, а тражићемо и све друге начине, не угрожавајући европски пут Србије, да српском сељаку помогнемо и да га заштитимо од Бојана Пајтића и осталих превараната из ДС-а”, поручили су из СНС-а.

Поводом оптужби из СНС-а, Александра Јерков, портпаролка ДС-а, каже да би влада морала да донесе одлуку о привременој обустави увоза млека. При томе нема потребе да се мења ССП, јер члан 32 тог споразума дозвољава да се донесе таква одлука када је реч о пољопривредним производима. Тај члан омогућава да уколико се отпочну консултације ради проналажења решења уколико увоз производа проузрокује озбиљан поремећај на тржишту. У очекивању таквог решења, погођена страна може, пише у члану 32, предузети одговарајуће мере које сматра неопходним.

Што се тиче измене ССП-а, она је могућа, али би тај процес, како сазнајемо, отворио Пандорину кутију. Прво би се тражили „валидни, материјални докази” да је Србија угрожена ЕУ, постојала би опасност и да нека од земаља ЕУ тражи додатне измене када је у питању Србија, што би онда значило озбиљан застој у преговорима. Процес би иначе био исти као кад је тај споразум усвајан, дакле измену би морале да одобре све државе чланице ЕУ.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић изјавила је да то министарство и влада настоје да помогну малом пољопривреднику и заштите домаћу производњу, истичући и да је лицемерно да они који су потписали ССП сада позивају на његово непоштовање.

Према њеним речима, Влада Србије је издвојила готово милијарду динара да би решила проблеме који су директна последица потписаног ССП-а.

Ђелићев потпис изазвао политичку буру

Споразум о стабилизацији и придруживању потписан је 29. априла 2008. Потписао га је тадашњи потпредседник владе Божидар Ђелић, у то време високи функционер ДС-а. Истога дана Савет министара ЕУ донео је одлуку да ССП аутоматски буде стављен ван снаге до испуњења услова пуне сарадње с Хашким трибуналом.

Ђелићев потпис на ССП-у је, сетимо се, изазвао буру на домаћој политичкој сцени. Док су из ДС-а поручивали да ће потписивање ССП-а отворити пут ка економском и политичком јачању, дотле су из СПС-а истицали да је то политички споразум и да ће, када се оформи нова влада, она поништити све споразуме и разговарати са ЕУ равноправно, а из СРС-а су претили да ће, уколико председник Србије Борис Тадић потпише ССП, нови парламент покренути поступак за његово разрешење.

Тадашњи премијер Војислав Коштуница оценио је да председник Тадић „својим потписом на Соланином споразуму неће обрукати Србију, већ искључиво самога себе”.

Међутим, након многобројних сукоба и перипетија, Скупштина Србије је 9. септембра 2008. ратификовала ССП и Прелазни трговински споразум са ЕУ.

Биљана Чпајак

(Политика)